Zašto su mali nuklearni reaktori veći rizik od velikih i trebaju li Srbiji?
Nuklearke su u Srbiji zabranjene, ali to nije sprečilo vladu da o njima sklopi sporazum sa Francuskom. Šta bi nama značila atomska energija?
(Foto: Stefan Kühn/Wikimedia Commons)
Ako bi Srbija do 2035. uspela da napravi nuklearni reaktor, to bi za nju bio spas“, izjavio je u Parizu ove nedelje predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Stručnjaci, međutim, imaju podeljene stavove po tom pitanju.
Zašto je to važno?
Izgradnja klasične nuklearne elektrane Srbiju bi mogla bi da košta i više od deset milijardi evra, koje bi morala da pozajmi, dok s druge strane, mali modularni nuklearni reaktori koje je predsednik ranije pominjao, za sada se ne koriste nigde na svetu, pošto još nisu razvijeni za komercijalnu upotrebu, piše Nova ekonomija.
Osim toga, izgradnja nuklearki u Srbiji zabranjena je još od 1989. godine.
Šta kažu eksperti?
Međutim, to ipak nije sprečilo Vladu Srbije da sa Francuskom elektroprivredom (EDF) ove nedelje u Parizu u Vučićevom prisustvu potpiše Memorandum o razumevanju, kojim se stvaraju uslovi za strateško partnerstvo u procenu potencijala za razvoj nuklearne energije u Srbiji.
Eksperti imaju različite stavove. Dok jedni smatraju da je nuklearna energija neisplativa za Srbiju u odnosu na druge izvore koje imamo, a ne koristimo ih dovoljno, poput biomase, biogasa, hidroenergije, vetra i sunca ili da je ovde više u pitanju medijski pokušaj da se Srbija predstavi kao zemlja koja se uključuje u „zelenu agendu“ bez da ima potrebu za nuklearkama, drugi ističu potrebu da se oko ove ideje složi celo društvo, jer u suprotnom kao višedecenijski poduhvat neće biti uspešna, au svakom slučaju će koštati mnogo novca.
Ali, nuklearni reaktor, kako ističu, istovremeno donosi i energetsku nezavisnost, a mogao bi da posluži i smanjenju emisija ugljen dioksida u srpskom energetskom sektoru, ako bi se njime zamenile termoelektrane.
Koliko košta nuklearka?
Prema navodima eksperata, prosečna cena gradnje nuklearnih reaktora iznosi oko 5.000 evra po kilovatu snage, što znači da bi jedan blok od jednog gigavata koštao 5,6 miljardi evra, a ako bi trebalo da napravimo dva gigavata to bi bila investicija od desetak milijardi evra.
A rizik?
Eksperti navode da je tehnologija koja se danas koristi daleko bezbednija od one koja je postojala u vreme Černobilja, ali da to ne znači da je rizik nula.
Predsednik Vučić je nedavno ustvrdio kako bi Srbiji trebalo „najmanje četiri mala modularna nuklearna reaktora“.
U pitanju su reaktori snage do 300 megavata koji se još nigde komercijalno ne koriste.
Međutim, to što su u pitanju manje elektrane, ne znači da je i rizik manji, naglašavaju eksperti. Jer, Srbiji treba mnogo više od 300 megavata. To znači da bi smo postavili više malih reaktora, u zbiru je veći rizik nego da se gradi jedan veliki, konvencionalni reaktor. (Nova ekonomija)