Zašto se hladi tržište stambenih kredita u Srbiji?
Zašto građani u Srbiji gube interes za stambene kredite? Krediti su kolateralna šteta borbe monetarnih vlasti sa inflacijom.
Foto: Pixabay
Građani Srbije počeli su da uzimaju manje stambenih kredita, a više keš zajmova, pokazuju podaci Narodne banke Srbije za poslednja tri meseca prošle godine. Tako je godina završena sa ukupnim padom kredita odobrenih stanovništvu za 3,3 milijarde dinara. Od toga, stambeni krediti su pali za čak 6,9 milijardi dinara, dugovi po tekućem računu za 2,4 milijarde, dok su keš krediti u skoku od 3,5 milijarde.
Šta to ljude odvraća od kredita?
Visoke kamate na kredite u poslednjih godinu dana uticale su na to da sve manje se sve manje ljudi odlučuje da zakorači u banku.
Stambeni krediti, čiji su iznosi najveći i nose sa sobom najveće rate, tu su zato doživeli i najveće smanjenje i povukli celu kreditnu aktivnost prema stanovništvu naniže.
Kolike su kamate zaista visoke?
Dinarski krediti sada dolaze sa prosečnom kamatom od punih 12,3 odsto godišnje, što je čak malo manje nego u trećem tromesečju prošle godine.
Prosečna kamatna stopa na novoodobrene kredite u evrima iznosi 6,4 odsto. Kamatne stope na stambene evro kredite snižene su na 5,1 odsto u četvrtom kvartalu prošle godine u odnosu na treći kvartal 2023.
Šta je iza tolikih kamata?
Kamate na kredite i u dinarima i u evrima počele su da rastu pre dve godine, pošto su centralne banke počele da dižu referentne stope da bi se izborile sa naletom inflacije.
Visoka referentna kamata znači i visoke kamate na kredite, što direktno dovodi do skoka rata na postojeće kredite, odnosno do poskupljenja novih kredita.
Narodna banka Srbije je prvi put podigla referentnu kamatu u aprilu 2022. godine sa dotadašnjih jedan odsto na 1,5 procenat, a sada je ova stopa dostigla 6,5 odsto. Ova stopa utiče na kamate na kredite u dinarima.
Evropska centralna banka je u prvim mesecima 2022. držala čak negativnu kamatu (praktično plaćala da drugi uzmu njen novac), tako da je euribor bio minus 0,5 odsto da bi se od te godine penjao, pa sad stoji na na 3,9 odsto, zbog čega su i u Srbiji danas krediti u evrima mnogo skuplji nego pre dve godine.
(Nova ekonomija)