Kuda nestadoše protesti u Srbiji?
Posle leta nasilnih pandemijskih protesta 2022. i masovnih šetnji zbog zaprepašćujućeg nasilja u proleće prošle godine, 2024. je veoma tiha. Zašto je tako i hoće li nešto raspšiti učmalost?
Prema Arhivu javnih skupova – nevladinoj organizaciji koja se bavi prebrojavanjem demonstranata – u prva tri meseca 2024. vlada zatišjena ulicama gradova u Srbiji.
Najveći politički skup ove godine bio je 16. januara u Beogradu, kada je opozicija obeležila godišnjicu ubistva Olivera Ivanovića. Prema proceni Arhiva, okupilo se do 3.500 ljudi.
Šira slika
Ako se izuzmu demonstracije od 7. jula 2020. protiv policijskog sata zbog epidemije korone, protesti u Srbiji prolaze bez nasilja.
Nakon tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i selima Dubona i Malo Orašje početkom maja prošle godine, u protestne šetnje je tokom naredna dva meseca izašao impresivan broj građana.
Arhiv ih je u jednom trenutku procenio na oko 70.000, a neki drugi su navodili cifre od 100.000 i više ljudi.
Te skupove je organizovala demokratska i proevropska opozicija i potom uzela njihov slogan „Srbija protiv nasilja“ za ime svoje liste na izborima 17. decembra.
Leto nezadovoljstva i praznina
Protestne šetnje iz leta 2023. zamiru u jesen i njihova energija nije iskrsla negde drugde. Postavlja se pitanje – zbog čega? Razloga ima više, ali dva su dominantna.
Prvi je bezidejnost samih protesta – građani su pokazali snagu, ali opozicija ili nije znala ili se plašila da je usmeri i konkretizuje. Na kraju, od protesta je ostala samo puka šetnja.
Drugi razlog proizilazi iz prvog – shvativši koliko je opozicija pasivna, vlast je odugovlačenjem i zamajavanjem uspela da otupi oštricu građanskog nezadovoljstva i razvodni zahteve.
Čekaju li Srbiju novi protesti?
Demonstracije zbog krađe izbora u decembru 2023. pokazuju demotiviranost i pasivizaciju građana pošto, očito, ne menjaju ništa. Hoće li tako i ostati?
Na ovo pitanje nema jasnog odgovora. Ako išta drugo, iskustvo pokazuje da se pravi protesti ne mogu naručivati. Međutim, ukoliko želi da ponovo pozove građane na ulice, opozicija mora uz organizaciju pokazati i hrabrost i jasno definisanu strategiju šta želi od konkretnog protesta.
Drugim rečima, sve ono što je do sada izostajalo. (Vreme)