Zašto je raspad Staršipa zapravo uspeh Spejseksa?
Iako se raketa raspala, ovo je zapravo uspeh. U kompaniji Spejs Eks, svemirske letelice testiraju do tačke kvarova, da bi se onda radilo na poboljšanju finim podešavanjima u čestim ponavljanjima.
Printskrin VREME
Spejseksov gigantski Svemirski brod (Starship), koji se razvija u okviru planova povratka čoveka na Mesec i dalje, izgoreo je na kraju probnog leta u svemir u četvrtak. Bio je to treći pokušaj treće verzije Staršipa da kompletira suborbitalni let. Ovaj put je otišao dalje nego u prethodnim pokušajima i, uprkos propasti i letelice i noseće rakete koja se odvojila posle poletanja, Spejseks misiju opisuje kao uspeh, navodi Rojters.
Šta ovo znači?
Staršip je trebalo meko da pljusne u Indijski oekan, a nosač u Atlantski. Nijedna nije, ali misija je dospela dalje od prve dve. Spejseks se, naime, vodi principom da testira letelice do tačke kvara, a onda radi na rešenju. Šef NASA Bil Nelson je čestitao Spejseksu na „uspešnom probnom letu“, dok je predsednica Spejseksa Gvin Šotvel dan probe opisala kao „neverovatan“.
Dokle se stiglo?
Staršip je posle lansiranja iz Spejseksove baze u Teksasu, na obali Meksičkog zaliva, dostigla visinu od 234 kilometara. Time je znatno nadmašila rezultate s dva prethodna probna leta, oba prekinuta eksplozijama nekoliko minuta posle lansiranja. Kompanija je pre poslednjeg leta navela da postoji velika verovatnoća da i let u četvrtak završi na sličan način.
Inače, Staršip je bez noseće rakete veličinom uporediv sa tornjem u Pizi. Kada je na nosećoj raketi, letelica je visoka 122 metra, nešto manje od Geneksove kule na zapadnom kraju Beograda. (Vreme)