Zašto je problematična Trampova formula za carine
Predsednik SAD-a Donald Tramp najavio je uvođenje carina na sav uvoz, koje će za Srbiju iznositi 37 odsto, a biće pogođene sve zemlje sveta.
Donald Tramp (Foto: FoNet / AP)
Međutim, mnogi ekonomisti smatraju da formula za obračun carina nije odgovarajuća, previše pojednostavljena i sa brojnim greškama. Takođe, podaci koje koristi SAD ne poklapaju se sa podacima Svetske trgovinske organizacije (STO).
Formula koja se koristi za izračunavanje carina deli trgovinski deficit SAD-a sa određenom zemljom sa ukupnim izvozom te zemlje u SAD, a zatim se rezultat deli sa dva. Na primer, za Srbiju trgovinski deficit je 600 miliona dolara, a izvoz u SAD je oko 800 miliona dolara, pa je konačni iznos carine 37 odsto.
Formula previše jednostavna
Novinar Džejms Surovjecki, kao i ekonomisti poput Pola Krugmana i Džima Rida, izrazili su sumnju u legitimnost ove formule.
Oni smatraju da je formula jednostavna i ne uzima u obzir kompleksnost trgovinskih odnosa.
Doduše, na prvi pogled, formula zaista deluje komplikovano. Međutim, zapravo je vrlo jednostavna. Ekonomisti su ubrzo objasnili da se grčka slova u formuli međusobno potiru, te da nam preostaje prosta matematika – trgovinski deficit za Ameriku u robi za određenu zemlju deli se sa vrednošću uvoza robe iz te zemlje, a potom se taj broj deli sa dva.
Preciznije, slovo e u jednačini u startu je definisano kao jedan, dok grčko slovo fi ima vrednost 0,25. Kada se ta dva broja pomnože, dobija se jedan, koji se onda množi sa uvozom određene zemlje u SAD. Tako u jednačini ostaju samo razlika u izvozu i uvozu s jedne, i uvoz određene države u SAD s druge strane.
Da se ova računica poklapa sa carinama koje je Tramp predstavio za Kinu, EU, Indoneziju, Indiju i Vijetnam, potvrdio je, između ostalih, i Ian Bremer, globalni politički analitičar, koji je formulu nazvao “neverovatno glupom”.
Najpođenije siromašne države
Mnoge siromašne zemlje, poput Kambodže, Laosa i Vijetnama, suočavaju se sa visokim carinama.
„To nije zato što one sprovode strašnu diskriminaciju protiv američkog izvoza, već zato što su relativno siromašne. SAD ne proizvode mnogo roba koje su relevantne za njih da uvezu,“ rekao je Adam Tuz, ekonomski istoričar na Univerzitetu Kolumbija.
Primera radi, Laosu je „dodeljena“ carina od čak 50 odsto, jer više uvoze u SAD, a manje izvoze. Inače, Laos u SAD izvozi pretežno dijamante. S druge strane, brojne države pogođene visokim carinama su siromašne i nemaju potrebu za uvozom.
Dunja Marić/Nova ekonomija