Zašto je kriza dobra za banke u regionu: Profiti otišli u nebo
Inflacija je za većinu građana i firmi bila teška, ali bankama je dobro došla. Rast kamata podigao je njihove profite do neslućenih visina.
Banke teško mogu da izbroje sav novac koji su zaradile prošle godine (Foto: Pixabay)
Banke u regionu objavile su rezultate za prošlu godinu i prema njima, poslovanje je praktično nikad bolje.
Ko je imao “lošu” godinu završio je s rastom profita od 50 odsto, a kome je išlo dobro, duplirao je zaradu.
Koliko zarađuju “komšije”?
Banke u Hrvatskoj u prošloj su godini ostvarile dobit od 1,36 milijardi evra, što je za 91,2 odsto više nego tokom 2022. godine.
Od 20 banaka koliko ih tamo ima, čak 19 je godinu završilo u plusu. Najveću dobit imala je Zagrebačka banka (450,4 miliona evra), što je povećanje za 89,4 odsto.
Slovenačke banke uvećale dobit 110,6 odsto prošloj godini, zaradivši 891,6 miliona evra. Profit je došao od kamata, pošto se prihod po tom osnovu podigao čak 97,3 odsto.
Banke u Federaciji BiH uvećale su dobit 44 odsto, u Republici Srpskoj 36 odsto.
Tako je čista zarada banaka u bosni dostigla 709 miliona konvertibilnih maraka, što je Banke u Bosni i Hercegovini prošle godine su ostvarile profit, odnosno čistu zaradu od 709 miliona KM, što je oko 362 miliona evra.
Ovo je rekordna zarada bankarskog sektora u Bosni i Hercegovini, prenosi Nova ekonomija.
Banke registrovane u Federaciji BiH ostvarile su prošle godine dobit od 520 miliona KM, dok su u 2022. ostvarile neto dobit u iznosu od 363 miliona KM, što predstavlja rast od 44,1 odsto.
S druge strane, sve banke u Republici Srpskoj, njih osam, prošle godine su iskazale neto dobit u ukupnom iznosu od 189,1 miliona KM.
Šira slika
Ogromni profiti banaka u regionu, ne odskaču od opšteg evropskog pa i svetskog trenda. U Srbiji banke takođe zarađuju bolje nego godinama unazad. Razlog tome je inflacija. Iako možda deluje nelogično, ali rast cena je bio dobar za banke. Jer, visoka inflacija je naterala monetarne vlasti da podignu referentne kamatne stope u celoj Evropi i SAD, što je automatski dovelo do rasta kamata koje banke naplaćuju na kredite građanima i privredi.
A pošto su banke više podigle kamate na kredite nego kamate na štednju, “razlika” je ostala njima.
(Nova ekonomija)