Zašto je država podigla cene domova za stare više od 30 odsto

Drugo povećanje usluga i smeštaja u domovima za stare u Srbiji počelo je da se naplaćuje u državnim ustanovama. Od pojedinih smeštaja koja su poskupela za skoro trećinu, pojedini će morati da plaćaju dom i do 50 posto više. A i najmanje promene u cenama se osete.

„Za slučaj moje mame tih 30 posto je 14 hiljada dinara dodatno svakog meseca  što nije sitnica“, kaže za Kompas sin korisnice doma, Željko Maksimović. Kako penzija njegove majke ne pokriva celokupan iznos, Maksimović će od ovog meseca morati da izdvaja novac kako bi pokrio razliku.

Ekonomska cena

Član resornog odbora za socijalna pitanja SRCE, Slobodan Cvejić, navodi da je ovo je drugo povećanje cena smeštaja, a da je inflacija u te dve godine je bila 4,6 i 3,8 posto. „To znači da znatno povećanje, čak četiri puta veće od stope inflacije. Neko će reći postoji ekonomska cena koja opravdava to povećanje, ali ko i kako izračunava ekonomsku cenu tog smeštaja?“ izričit je Cvejić.

„Ako u Beogradu državni domovi prate tempo i iznos promene cena u privatnim domovima – to uopšte nije realna cena koštanja. Ona u privatnim domovima zavisi od mnogo drugih činilaca, a ne samo šta su stvarni troškovi koštanja“, kaže on.

Potencijalna privatizacija domova za stare?

Željko Maksimović ističe da mu je mera bila nejasna dok nije pogledao izveštaje u provladinim medijima.  „Novinari su birali da pozovu gospodina Radoslava Milovanovća koji je predsednik Udruženja privatnih domova za stare, koga nekada ni ne potpišu kao predsednika Udruženja privatnih domova što je jako važno“, kaže Maksimović. Pita se da li postoji namera da se državni starački domovi privatizuju.

Kompas je kontaktirao Radoslava Milovanovića, predsednika Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, domova za smeštaj odraslih i starijih koji je naveo da povećanje cene smeštaja i usluga državnih domova za stare prati ekonomsku cenu. „Ta ekonomska cena je cena koštanja. Računali smo i računala je to struka iz Ministarstva, ja tvrdim da ispod 2 i po hiljade dinara iliti 75 hiljade dinara ne možete da pružite uslugu domskog smeštaja“, navodi Milovanović.

Ukoliko je suditi po toj računici, cene bi mogle da rastu i preko datog poskupljenja budući da pojedini tvrde da država „pokriva“ deo troškova u svojim smeštajima. „Postavlja se i pitanje zašto su privilegovani oni koji su smešteni u državni dom, pa država država za njih faktički dotira jer oni imaju te povlašćene cene, a zašto ne doplaćuje i one druge koji su u privatnom smeštaju. Zašto su jedno deca, a drugo pastorčad“, izjavio je za Kompas Milovanović.

Iz kabinet ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milice Đurđević Stamenkovski, do objavljivanja ovog teksta nije bilo odgovora na pitanja Kompasa. 

Na sajtu resornog ministarstva istaknuto je Rešenje o izmenama Rešenja o cenama usluge ustanova socijalne zaštite koje je prvi put stupilo na snagu u januaru 2024. godine, a čije su izmene donete u januaru ove godine.

„Odluka Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je izuzetno hrabra odluka zato što to malo nije popularno. Ko god da je bio ministar znaju da su socijalna pitanja škakljiva tema, ministar Selaković (Nikola) je malo usaglasio tokom 2024. a sad ministarka Milica i zaista je to za svaku pohvalu. To su stvari koje u medijima mogu da zvuče negativno, ali svi treba da kažemo: dobro, dva i po puta su povećane penzije, dva, dva i po puta su povećane plate – pa zašto da ne poskupi i smeštaj“, kaže za Kompas Radoslav Milovanović.

Penzije (ne) pokrivaju smeštaj u domu

A sa onim kakvo je stanje u stvarnosti se ne poklapa statistika. Sociolog i član resornog odbora za socijalna pitanja stranke Srbija Centar Slobodan Cvejić navodi: „37 hiljada dinara je najniža cena smeštaja u domu i ako bude poskupela za 30 odsto biće jednaka iznosu modalne penzije. Prosečna penzija je 58 hiljada, ali (iako nema javno iznetog tog podatka) spominje se da polovina korisnika prima penziju 440 evra.“

U teoriji, prosečna penzija može da pokrije najjeftiniju cenu smeštaja u domu – ali to je samo smeštaj. „A šta je sa svim onim što jednoj osobi treba da bi živela? Ljudi kada odu u dom ne odu u zatvor“, ističe Cvejić.

„Ogromna većina ima duplo veće, ako ne i trostruko veće penzije nego što plaćaju smeštaj. Odgovorno tvrdim, nisam kratko u ovom poslu“, kaže za Kompas Radoslav Milovanović predsednik Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, domova za smeštaj odraslih i starijih.

„Penzije od 70/80 hiljada dinara su danas postale kao dobar dan. Imate koliko funkcionera, direktora, pomoćnika, ljudi iz državnog sektora koji imaju penzije po 100, 120 ili 130 hiljada. I on treba da plati 40 hiljada smeštaj u domu? Pa šta radi sa sto hiljada? Oni kažu: pa pomaže ćerki pošto ima malu platu, nije učila školu. Pa to je njen problem“, izričit je Milovanović.

Na pitanje o slučajevima sa kojima su mediji upoznati da penzija ne pokrva troškove smeštaja u domu za stare, Milovanović navodi da su to pojedini slučajevi, ali da većina može da priušti povećanje. „Ukoliko članovi porodice i moraju da dotiraju novac iz sopstvenih prihoda – to je njihova moralna i zakonska obaveza.“

Maksimović objašnjava da nije samo pitanje pukog smeštaja i boravka u domovima za stare, već da i stari ljudi zaslužuju dostojanstvo. „Ja sam video neke izveštaje u medijima gde izvesni Darko kaže da penzija njegove rođake koja je nepokretna može da pokrije poskupljenje. Čak i da je to tako, to nisu samo troškovi smeštaja u pitanju. Recimo lekovi za moju majku izađu negde oko 8-9 hiljada mesečno. Da ne govorimo da, naravno, tim ljudi treba neki minimum dostojanstva da očuvaju i da imaju nešto da obuku, operu kosu, namažu kremu, da odu da popiju kafu“.

Klasne razlike među korisnicima

„Meni je 21. januara javljeno iz doma da povećanje kreće 1. februara i to je nekih 30 posto. Konkretno zavisi od slučaja i stepena nege koja je potrebna – imaju neka posebna, dodatna povećanja za ljude koji žive u garsonjerama ili jednokrevetnim. Tako da su u tom slučaju još veći iznosi od ovih, uslovno rečeno, osnovnih kategorija“, objašnjava za Kompas slučaj u svojoj porodici Željko Maksimović.

A to povećanje u kojem se pojedine usluge naplaćuju 50 odsto više u odnosu na druge, samo po sebi može da bude diskutabilno.

„Nelinearno povećanje je deo problema. To što je procentualno manje povećanje za nekomforniji smeštaj gde je po troje, četvoro smešteno u jednoj sobi, a više za apartmane ili jednokrevetne sobe (45%, odnosno 50%) govori o tome da država prihvata da pravi klasne razlike među korisnicima. Država zapravo kaže ko ima para, može sebi da priušti uslovno rečeno luksuz“, navodi Slobodan Cvejić.

On dodaje: „Smatram da je ovo još jedan aspekt problema zanemarenosti celog polja socijalne zaštite u Srbiji i generalno pogrešne politike. Jer ako bismo ušli u analiziranje ko može da koristi te domove, da li su to ljudi kojima to stvarno treba ili su to ljudi koji mogu da priušte taj iznos?”

Primer Slovenije kao države koje brine o starima

Postoji stvar koju bi država trebalo da sprovodi, a to je socijalna politika, naveo je Željko Maksimović, sin korisnice doma za stare. Maksimović navodi primer Slovenije, kako kaže, to nam je makar bliže fizički od drugih ideala.

Slovenija se sa pitanjem nege o starijima bavi decenijama unazad, a različiti modeli su u primeni velikim delom zbog nedostatka radne snage u domovima za stare. Zakon o dugotrajnoj nezi doneo je reforme 2023.godine a uključuje i institucije i brigu kroz boravak u kući, kao i novčane nadoknade i dobijanje statusa negovatelja za člana porodice koji se stara o licu. Pored penzije i zdravstvenog osiguranja, ovo se posmatra kao treći stub socijalne zaštite.

U septembru 2025. sociološkinja sa Instituta za savremene društvene i političke studije u Ljubljani, Majda Hrženjak, saoštila je da negu u institucijama u Sloveniji pokriva 30 odsto zdravstvo, a 70 odsto sami korisnici „što je veoma skupo“.

Staro stanovništvo i život u Srbiji

Cvejić dodaje da rešenje postoji. „Ko kaže da sve to mora da se plati iz džepa korisnika? Mi i penzijski sistem sistem održavamo preko akciza i zbog toga plaćamo jedno od najskupljih goriva u regionu. Pa zašto to ne može u tom sistemu tako da se pokrije trošak? Hoćete na drugi način? Pa evo, izgradite tri zgrade manje na EXPO-u ili nemojte uopšte da radite EXPO – možete da renovirate sve domove i da izgradite nove i da date pristojne plate zaposlenima da bi u ovoj zemlji stariji ljudi živeli dostojanstveno. Mi treba da izgradimo novu zajednicu, da imamo nove vrednosti i onda će se pojaviti kao normalno da se raspravlja o tom problemu. Ne samo o ceni smeštaja već o ukupnom, inkluzivnom životu za stare ljudi.“

„Dostojanstvo očigledno nije vrednost koja se kotira kod tekućih vlasti“, zaključuje Slobodan Cvejić.

Vasilija Antonijević / Kompas

Pročitajte i