Kop Zapadni Kostolac diktira iseljenje žitelja sela Dubravica

Žitelji Dubravice trebalo je da se do kraja jula izjasne kako žele da se isele iz svog sela u slučaju proširenja površinskog kopa Zapadni Kostolac. Nije im postavljeno pitanje da li hoće da idu iz svog sela, već kako to žele da učine.

U upitniku koji je izradio Institut za arhitekturu i urbanizam u Beogradu, Dubravičanima je postavljeno pitanje da li svoje domove žele da napuste individualno ili grupno. Individualno preseljenje podrazumevalo bi isplaćivanje naknade za sve nepokretnosti u svojini domaćinstva i građani bi sami birali gde bi se preselili. Grupno preseljenje značilo bi formiranje novog naselja. 

Preseljenje Dubravice planirano je u periodu od 2030. do 2034. godine. Naime, Elektroprivreda Srbije (EPS) namerava da 2028. godine otvori ko­sto­lač­ki uglje­ni ba­sen na lig­nit­sko le­ži­šte „Za­pad­ni Ko­stolac”. Mada, kako je Grad Požarevac naveo u odgovoru Kompasu, „prema sadašnjim procenama otvaranje kopa će kasniti najmanje godinu dana, a može da bude i duže.” Ipak, ugalj će se u ovom delu Braničevskog okruga svakako kopati, jer je utvrđeno da po­sto­je re­zer­ve za po­vr­šin­sku eks­plo­a­ta­ci­ju sve do 2060. go­di­ne. Planirani godišnji iskop iznosi oko tri miliona tona, a ukupna investicija procenjena je na oko 400 miliona evra. 

Batovac, Petka, Ostrovo, Brežane — sva ova naselja bila bi pogođena otvaranjem površinskog kopa, ali područje Dubravice bi bilo u potpunosti pogođeno. To znači da bi otvaranje površinskog kopa značilo kraj postojanja Dubravice kao naseljenog mesta.

Mogućnosti za proširenje kopa 50:50

Evropska unija (EU) planira da do 2050. godine zameni ugalj kao energetski resurs i pređe na ekološki prihvatljivije izvore energije. Ukoliko Srbiji kao zemlji kandidatu za članstvo u EU stigne preporuka da pređe sa iskopavanja uglja na obnovljive izvore energije, do proširenja površinskog kopa Zapadni Kostolac možda ne bi ni došlo.

Zašto se onda meštani okolnih sela sada izjašnjavaju o mogućem iseljenju?

Na pitanje Kompasa da li je zbog određene vrste neizvesnosti rano anketirati građane o načinu preseljenja, iz EPS-a nije stigao odgovor. Grad Požarevac odgovorio je kako su želeli da „upoznaju građane sa planiranim otvaranjem kopa i da sagledaju preliminarne stavove o načinu preseljenja“.

„Sam proces preseljenja je vrlo kompleksan, zahteva dobru pripremu (prikupljanje podataka o vlasnicima nepokretnosti, uspostavljanje principa i modaliteta preseljenja, razradu programa podrške za osetljive grupe građana i sl.), uključivanje brojnih aktera i praćenje realizacije preseljenja. Kod grupnog preseljenja može da traje i do pet godina (obezbeđivanje lokacije, izrada planske dokumentacije, infrastrukturno opremanje, izgradnja objekata itd.)“, navodi Uprava Požarevca u odgovoru redakciji Kompasa.

Upitnike o iseljenju dobili su meštani Dubravice i Batovca. Dubravičani, za razliku od Batovčana, u upitniku nisu ni imali opciju da se izjasne protiv iseljenja, budući da bi površinski kop potpuno zauzeo Dubravicu, a Batovac bi se našao na ivici kopa. Upitnici o iseljenju nisu obavezujući, rečeno je na javnoj prezentaciji programskih osnova za preseljenje. Ali to važi samo dok se ne potpišu ugovori o proširenju kopa. 

Zbog toga su Dubravičani među kojima i Miloš Jevremović, nepoverljivi.

,,Javna prezentacija bila je štura i površna, bez ključnih informacija koje su meštanima od velike važnosti. Pre svega, izostalo je pitanje da li meštani uopšte žele iseljenje, a zatim i konkretni podaci — poput otkupne cene po kvadratu kuće ili okućnice, kao i po hektaru zemljišta. Na ta pitanja nije dat jasan odgovor, već je rečeno da će se o tim detaljima razgovarati tek u narednim fazama, i to nakon što se meštani izjasne o tipu preseljenja. Dakle, prisiljavati ljude na popunjavanje upitnika, kojim se podrazumevano daje saglasnost za ovakve uslove, smatram potpuno neprihvatljivim”, navodi Jevremović za Kompas. 

S obzirom na to da je rok za odgovaranje na upitnike o iseljenju istekao, pitali smo EPS i Grad Požarevac o rezultatima i potencijalnoj lokaciji novog naselja. Rečeno nam je da je za tako nešto još uvek rano.

Grupno preseljenje biće moguće samo ako se za tu opciju izjasni najmanje 200 domaćinstava što je, prema raspoloživim podacima, polovina evidentiranih vlasnika.

Dubravica – od rimskog Marguma do Kosovskog boja

Dubravica nije samo naselje i potencijalna šansa za otvaranje površinskog kopa. Dubravica je i dom, vekovno ognjište nekih porodica, pa i stanište nekadašnjeg rimskog grada Marguma. 

,,Za mene Dubravica nije samo mesto u kojem živim — to je moj mir i dom u najdubljem smislu te reči, mesto gde ću se uvek vraćati, beg od gužvi svetskih metropola i gradskog asfalta. Tu su mi živeli preci, generacije unazad. Tu su njihove priče, kuće, imanja, njihovi grobovi”, poručuje Miloš Jevremović. 

Jevremović ističe istorijski značaj svog naselja, čiju tradiciju čuva od zaborava sa svojom porodicom.  

,,Moj deda Tomislav Jevremović, nastavnik srpskog jezika i književnosti, godinama je skupljao podatke o Dubravici i objavio ih u knjizi Hronika Dubravice 2005. godine. U toj knjizi nalazimo podatke da se naselje Dubravica prvi put pominje osam godina pre Kosovskog boja, tačnije 1381. godine. Tu je i popis pronađenih antikviteta tokom iskopavanja rimskog grada Marguma, koji se nalazio na lokalitetu Orašje u ataru Dubravice. U knjizi je spisak svih sveštenika u naselju počev od 1467. godine pa do danas, spisak učitelja, đaka, spisak meštana koji su radili na obnovi crkve i doma kulture,… Knjiga sadrži i priče meštana iz Prvog svetskog rata, koje dodatno osvetljavaju bogatu istoriju i tradiciju ovog mesta”, podseća naš sagovornik. 

Uprkos porodičnoj tradiciji i istorijskom značaju, ne bi bio prvi put da se područja nalik Dubravici izmeste zbog privrednih interesa.

Ana Berišić, inženjerka rudarstva i osnivačica požarevačkog Udruženja ,,Svest o važnosti atmosfere SOVA”, kaže da će žrtva građana možda morati da bude neizbežna. 

,,Moj stav je da energetska bezbednost mora biti jedan od prioriteta države, naročito u vremenima kada se suočavamo s globalnim izazovima u snabdevanju energentima. Ukoliko stručne analize pokažu da je proširenje kopa u Dubravici zaista strateški neophodno – ne samo kratkoročno, već u periodu od 50 do 100 godina – i ako se utvrdi da je eksploatacija uglja u tom području isplativa i za državu i za lokalnu zajednicu, onda je ta žrtva, koliko god bila teška, možda neizbežna”, smatra Ana Berišić. 

Međutim, sagovornica naglašava da odluka o iseljenju nije samo tehničko, već je i ,,duboko ljudsko i društveno pitanje”. 

,,Odluka o iseljenju ne sme biti doneta olako, niti bez uključivanja lokalnog stanovništva, struke i civilnog sektora. Ako već govorimo o žrtvi, onda mora postojati i jasno definisana i poštena korist za sve – i za zajednicu koja se iseljava, i za buduće generacije. Samo tada možemo govoriti o balansiranju između razvoja i očuvanja ljudskih prava”, poručuje Ana Berišić. 

Kvalitet života pre eksproprijacije — upitan 

Eksproprijacija, prinudni prelaz nepokretnosti iz privatne u državnu svojinu zbog opšteg interesa i uz naknadu, teško da može biti bezbolna za lokalno stanovništvo. Takođe, iskopavanje uglja direktno doprinosi narušavanju životne sredine i klimatskim promenama. Zato Berišić kaže da planirano iseljenje Dubravice nije opravdano. 

,,Narušavanjem životne sredine ne može se opravdati nijedna vrsta razvoja. Površinski kopovi predstavljaju ozbiljan rizik za zemljište, vodu, vazduh i biodiverzitet, a posledice se osećaju decenijama nakon završetka eksploatacije. Takvi projekti ostavljaju trajne ožiljke u prirodi i prostoru, i ne mogu se nazvati ekološki prihvatljivim”, kaže sagovornica Kompasa. 

Ipak, opravdanost u kontekstu privrednog razvoja je složenije pitanje. 

,,Ako država ima jasnu, dugoročnu strategiju koja pokazuje da će ovakva eksploatacija doprineti energetskoj stabilnosti i ekonomskom rastu na nacionalnom i lokalnom nivou, onda se može govoriti o opravdanosti iz privrednog ugla. Ali i tada, to ne sme biti razvoj po svaku cenu. Ukoliko se stanovništvu oduzima dom, priroda se uništava, a lokalna zajednica ostaje bez podrške i perspektive – onda to nije razvoj, već gubitak. Zato se ovakve odluke moraju donositi pažljivo, na osnovu ozbiljnih analiza i uz puno uključivanje svih aktera, a posebno onih koji će snositi najveće posledice.” 

,,Ne treba imati iluzije – kop će svakako uticati i na druga sela u blizini. Ljudi koji ostanu da žive pored njega biće izloženi prašini, stalnim vibracijama, isparavanju sumpornih jedinjenja, buci, i generalno – narušavanju mira i ambijenta u kom su odrasli. Sve to utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje stanovništva. Pored toga, gubitak vizuelnog identiteta prostora i osećaja ‘doma’ može dugoročno imati ozbiljne posledice po kvalitet života”, ističe Ana Berišić. 

Prelazak na obnovljive izvore energije poput vetra i vode međutim, za Ivana Tašića iz EPS-a, nije dobra opcija za Srbiju, jer bi je dovelo do „energetske nestabilnosti“, prenela je Politika.

Ali EPS bi morao, kaže Ana Berišić, da građanima predstavi konkretne informacije o posledicama, mogućnostima, i dugoročnim planovima. 

,,Očekujem pritiske i svesno onemogućavanje osnovnih stvari potrebnih za svakodnevni život — poput otežane prohodnosti vozila do naselja, isključenja električne energije, prekida internet veze, ali i onemogućavanje meštanima koji se bave poljoprivredom da obavljaju svoje poslove u poljima. Sve to će biti usmereno na to da pritisnu meštane da samostalno napuste svoje domove”, kaže Dubravičanin Miloš Jevremović. 

Dodaje da su mnogi njegovi sugrađani zaposleni u javnim preduzećima, poput termoelektrane Kostolac gde su, kako tvrdi, „radna mesta povezana sa stranačkom lojalnošću“.

„Vlast verovatno računa na to da će ti ljudi, iz straha od gubitka posla ili zbog političkog pritiska, ćutke prihvatiti ovakvu situaciju”, kaže Miloš Jevremović poručujući ipak da Dubravičani neće tako lako odustati od svog sela. 

Milica Mihajlović / Kompas

*Nakon objavljivanja teksta u ponedeljak 11. avgusta u prepodnevnim satima, Grad Požarevac dostavio je odgovore na naša pitanja. Iako su odgovori stigli na adresu Kompasa sa nekoliko dana zakašnjenja, odlučili smo da ih objavimo i njima dopunimo originalnu verziju naše priče o iseljenju sela Dubravica. Verzija koju čitate je dopunjena odgovorima Grada Požarevca.