Zapadni Balkan i dalje krši propise o zagađenju: Emisije SO2 šest puta iznad dozvoljenih granica
Iako su standardi o zaštiti vazduha na snazi već sedam godina, termoelektrane na ugalj u Srbiji, BiH, Kosovu i Severnoj Makedoniji još uvek emituju ogromne količine zagađujućih materija. Najveći zagađivač u regionu bila je BiH sa 212.840 tona SO2, dok je Srbija emitovala 205.925 tona, odnosno 4,6 puta više od dozvoljenog.
Tokom 2023. samo sedam zemalja ispunilo je standarde kvaliteta vazduha koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija. (Ilustrativna fotografija, Envato)
U 2024. godini zemlje Zapadnog Balkana nastavile su da ozbiljno krše propise o kvalitetu vazduha, pokazuju najnoviji podaci iz izveštaja mreže Bankwatch i RERI-ja. Emisije sumpor-dioksida (SO2) iz zastarelih termoelektrana bile su čak šest puta veće od dozvoljenih, uprkos višegodišnjim obavezama prema Energetskoj zajednici.
Termoelektrane najveći problem
Najveći pojedinačni zagađivač bila je elektrana TENT B kod Obrenovca, sa 76.631 tona SO2 – i dalje višestruko iznad propisanog limita. Slični problemi zabeleženi su i u Kostolcu, gde novo postrojenje za odsumporavanje ne postiže očekivane rezultate, već značajno premašuje dozvoljene vrednosti. Osim SO2, termoelektrane su u 2024. ispuštale i gotovo duplo više čestica prašine nego što je dozvoljeno, dok su emisije azotnih oksida bile 1,4 puta veće od propisanih granica.
Srbija, BiH i Kosovo posebno se ističu kao hronični prekršioci propisa.
Pored prekomernog zagađenja, termoelektrane u Srbiji nastavljaju s radom i nakon isteka dozvoljenog broja sati, uprkos tome što su morale biti zatvorene krajem 2023. godine Termoelektrane „Morava“ i „Kolubara“ su među njima.
I dalje nema promena
Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je više postupaka protiv zemalja u regionu, ali oni nisu doveli do konkretnih promena. Predstavnici Bankwatcha i RERI-ja upozoravaju da se s uvođenjem EU mehanizma za prekogranične naknade na uvoz ugljen-dioksida (CBAM) situacija dodatno komplikuje – što će učiniti izvoz struje iz termoelektrana još neisplativijim.
Mirko Popović iz RERI-ja poručuje da je vreme za ignorisanje zakonskih obaveza isteklo.
„Nepreduzimanje aktivnosti, kao i do sada je neprihvatljivo. Vlade u regionu treba da preuzmu odgovornost za primenu Direktive o velikim ložištima, a sudski organi da obezbede njenu primenu. Pored toga, od suštinskog je značaja da nacionalni parlamenti budu uključeni u nadzor nad sprovođenjem Ugovora o Energetskoj zajednici, pošto izvršna vlast ne može da nadgleda samu sebe“, kaže on.
Nova ekonomija