Vučić nije prvi: Tito nije želeo da kupi nego da proizvodi avion „Rafal“ u SFRJ

Ratno vazduhoplovstvo Srbije trebalo bi da posle postignutog sporazuma Aleksandra Vučića sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom dobije 12 novih borbenih aviona „Rafal“.

Kada tačno i koliko će to koštati, saznaćemo naknadno.

Srbija u Velikom ratu koristila „Francuze“

Francuski vojni avioni prisutni su u domaćoj avijaciji još od 1912. godine. Prva grupa oficira je te godine poslata u Francusku na pilotsku obuku, a avioni francuske proizvodnje korišćeni su u srpskom vazduhoplovstvu tokom Prvog svetskog rata.

Jugoslovensko kraljevsko ratno vazduhoplovstvo je od 1930. koristilo samo francuske motore u lovačkim avionima domaće prozivodnje.

Tito hteo da pravi „mali Rafal“

Posle uspešnog lansiranja domaćeg aviona „Orao“ tokom sedamsetih godina, predsednik SFRJ Josip Broz Tito potpisao je dokument naslovljen: „Program pravljenja nadzvučnog borbenog aviona“.

Na ovaj nikad završeni projekat stavljen je pečat državne tajne, a prva faza je bila pravljenje modela „NA“ (Novi avion) koji je trebalo da bude jednomotorna verzija „Rafala“, a koji je trebalo da zameni „MiG-21“ u naoružanju Jugoslovenske narodne armije. Smatralo se da je sovjetski „MiG-21“ tehnologija koja će uskoro zastareti, pa je cilj bio da se stvori borbeni avion koji će biti pandan indijskom „HAL Tejas“ i kineskom „JF-17 Thunder“.

Sa fabrikom „Darsi Rafal“ dogovorena je isporuka motora, a u javnosti je ideja za novi avion nazvana „mali Rafal“ jer je po dizajnu trebalo da liči na francusku letelicu, samo da bude lakša i sa jednim motorom.

Saradnja sa najjačim svetskim fabrikama

Program razvoja „malog Rafala“ izradio je Vazduhoplovni institut (1992. preminenovan u Vojnotehnički institut Beograd). Tehnička saradnja na projektu potpisana je sa francuskom fabrikom „Marsel Dass“ i engleskom „Britiš Erspejs“, a na nabavci opreme sarađivalo se i sa Izraelcima, Šveđanima i indijskom kompanijom „LCA“ (od Indije je nabavljan i čelik i titan).

Novi avion trebalo je da ima jedan top kalibra 30 milimetara, da nosi rakete vazduh-vazduh i rakete vazduh-zemlja, kao i navođene bombe.

Trebalo da donese ekonomski razvoj SFRJ

Projekat „NA“ trebalo je da državu oslobodi skupog uvoza aviona, da Ratno vazduhoplovstvo može da nabavi avione jeftinije od 20 do 40 odsto, a sva ulaganja vojske bi ostala u jugoslovenskoj privredi.

Po projektu je u proizvodnju u roku od dve decenije trebalo da bude uključeno 120.000 ljudi, a unapred je izrađen plan proizvodnje pet generacija letelica. Francuska kompanija „Marsel Daso“ navela je u dokumentaciji da je SFRJ imala potencijal da pravi od 300 do 500 komada letelica godišnje.

Smrt Tita i kraj programa

Smrt Josipa Broza Tita neformalno je označila kraj programa pošto šest republika SFRJ nije moglo da se složi oko visine budžeta za „NA“ program.

Program je doslovno taljigao samo kroz dokumentaciju i studije o izvodljivosti sve do 1987. godine.

U završnom dokumentu je zaključeno da „realizacija YU-supersonic aviona nije moguća“.

Navodi se i šta je sve nedostajalo za pravljenje modernog borbenog aviona, a među nabrojenim stavkama se tvrdi da „Jugoslavija nije u stanju da ispuni svetski sertifikovane zahteve za pravljenje vojnog aviona“. (V. Živanović)