U svetu sve manje davalaca krvi i lekara: Da li je veštačka krv rešenje?

Šta je veštačka krv i može li da reši problem koji pogađa sve više zemalja?

Od 118,5 miliona donacija krvi godišnje širom sveta, 40 odsto se prikuplja u zemljama sa visokim prihodima, gde živi samo 16 odsto svetske populacije. Ipak, i u ovim zemljama postoji stalna potreba za zalihama krvi, piše Dojče vele. 

U Nemačkoj, na primer, dnevno je potrebno oko 15.000 konzervi krvi da bi se zadovoljile potrebe zdravstvenog sistema.

Često ni gotovinska plaćanja, atraktivni pokloni ili vaučeri ne mogu da privuku dovoljno ljudi da daju krv.

Kako funkcioniše davanje krvi?

Ko želi da donira krv mora da bude zdrav – radi zaštite donatora i primaoca.

Pre svake donacije se meri telesna temperatura, puls i krvni pritisak, kao i koncentracija crvenog krvnog pigmenta (hemoglobina) – malim ubodom u vrh prsta ili ušnu resicu.

Krv se testira na antitela protiv različitih virusa: hepatitisa, HIV-a, sifilisa i infekcije parvovirusom B19.

Posle toga, lekari proveravaju registracioni obrazac. Ako je sve u redu, davanje krvi može da počne.

Šta je telemedicinsko davanje krvi?

U Nemačkoj prisustvo lekara više nije neophodno prilikom davanja krvi. Kako? 

To je moguće od 2023. kada su uveli telemedicinske procedure koje su namenjene prvenstveno osobama koje redovno daju krv. 

Postupak obavljaju nemedicinski specijalisti uz pomoć video nadzora lekara na daljinu. 

Dok nemačko udruženje lekara veoma kritički reaguje, predstavnici pacijenata izričito pozdravljaju nove propise.

Veštačka krv – rešenje budućnosti?

Veštačka krv bi mogla da bude još jedno rešenje za nedostatak krvi – posebno za pacijente sa retkim krvnim grupama ili specifičnim netolerancijama.

Za transfuziju krvi ključni su ABO sistem krvnih grupa i rezus faktor. Samo krvna grupa 0- može da se koristi univerzalno, ali su ovi davaoci veoma retki.

U aprilu ove godine, istraživači iz Danske i Švedske uspeli su da pretvore krv iz grupe A i B u krv iz grupe 0 uz pomoć enzima crevne bakterije. 

Transfuzija crvenih krvnih zrnaca

Proizvodnja krvnih pločica (trombocita) i crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) u ljudskom telu je složena. 

Tako su prošle godine prve transfuzije veštački proizvedenih crvenih krvnih zrnaca uspešno izvedene u Francuskoj i Velikoj Britaniji. Ipak, obuhvatile su samo male količine – oko jedan odsto sadržaja regularne donacije krvi. 

Nije bilo komplikacija ili neželjenih efekata. Rezultati su pozdravljeni kao medicinski napredak.

Dug je put pred nama

Ipak, razvoj veštačke krvi nosi određene rizike. Imunološke reakcije, poput anafilaktičkog šoka, mogu da se jave ukoliko telo reagujue na strane enzime ili komponente veštačke krvi.

Takođe, neophodno je osigurati da veštačka krv zaista može da ispuni sve funkcije prirodne krvi.

Sve u svemu, dug put je pred nama pre nego što ove tehnologije postanu široko primenljive.

Do tada, davanje krvi ostaje neophodno za transfuzijsku medicinu.

Kompas

Pročitajte i: