Uticaj EXPO 2027 i „Skok u budućnost“ na privredu još nepoznat

Investicije potrebne za specijalizovanu izložbu EXPO 2027 i projekat „Skok u budućnost“ još se ne mogu u potpunosti uzeti prilikom prognoziranja ekonomskog rasta Srbije, jer mnogi izdaci za ove projekte još uvek nisu verodostojno ni planirani ni najavljeni, navodi se prolećnoj ekonomskoj prognozi za Srbiju koju je objavila Evropska komisija.

Zašto je to važno?

Dodatna javna ulaganja u Srbiji mogla bi dovesti do većeg rasta BDP-a, ali i do rasta nepredviđenih javnih rashoda. Ekonomski rast u Srbiji je u poslednjih nekoliko kvartala ubrzan i predviđa se postepeni rast u narednim godinama koji će, kako predviđa EK dostići 4,3 odsto u 2025.

EK očekuje da će rast srpske ekonomije pokretati privatna potrošnja, zbog rasta realnih prihoda, kao i izvoz na koji će pozitivno uticati širenje proizvodnih kapaciteta u Srbiji do kojih dolazi zahvaljujući snažnom prilivu stranih direktnih investicija (SDI).

Poslednje godine su dokazale relativnu otpornost srpske privrede na spoljne šokove, ali bi upornija inflacija od trenutno projektovane mogla da uspori rast kupovne moći i samim tim oslabi potrošnju i stvarni rast.

Javne finansije

Očekuje se da će se odnos deficita prema BDP-u nastaviti da se smanjuje ka 1,5 odsto, a odnos duga prema BDP-u je projketovan na padne na ispod 50 odsto do 2025.

Zaposlenost je snažno porasla 2023. godine, takođe podstaknuta značajnim povećanjem imigracije iz Rusija. U isto vreme, nezaposlenost je polako opadala na oko devet odsto radno sposobnog stanovništva, navodi EK.

U 2024. i 2025. trend rasta zaposlenosti i marginalno smanjenje nezaposlenosti će se nastaviti. Ipak, EK očekuje se da će se rast plata postepeno usporavati kao posledica nižih inflacionih pritisaka. Inflacija potrošačkih cena je u drugoj polovini 2023. godine bila u opadajućem trendu, ali je i dalje u proseku iznosila 12,1 odsto. Inflacija je posebno bila podstaknuta povećanjem cena hrane.

Nevena Petaković, Nova ekonomija

Više o ovoj temi čitajte na: