Izraelci za smrt talaca u Pojasu Gaze krive premijera Netanjahua

Ubistvo šestoro talaca u Pojasu Gaze razjarilo je Izraelce, koji su generalnim štrajkom u ponedeljak pritisli premijera Benjamina Netanjahua da se nagodi sa palestinskim Hamasom o prekidu vatre i oslobodi preostale taoce.

Najveći sindikat u zemlji, Histadrut, zapretio je u nedelju blokadom “cele privrede.” Izrael je u “spirali naniže i ne prestaje da prima vreće sa telima,” rekao je predsednik sindikata Arnon Bar-David.

Štrajk je protiv Netanjahua, zbog talaca

Akcija je na više od dva sata zatvorila aerodrom Ben Gurion kod Tel Aviva. Obustavi rada priključila se i uprava više gradova i naselja, pa i pojedina ministarstva u vladi nadležna za brojne usluge. 

Štrajk je najveći u Izraelu od marta prošle godine. Radničku akciju i tada je izazvalo nezadovoljstvo Netanjahuom, odnosno njegova kontroverzna reforma pravosuđa.

Obustava je završena u ponedeljak popodne, po naređenju pravosuđa. Intervenciju je tražio ministar finansija Bezalel Smotrič.

Policija je prethodno uhapsila sedmoro demonstranata zbog “ometanja javnog reda i saobraćaja,” javio je CNN.

U nedelju, desetine hiljada ljudi je izašlo na ulice izraelskih gradova da protestuje protiv Netanjahuove vlade.

Njega mnogi Izraelci optužuju da blokira pregovore o oslobađanju talaca koje je Hamas oteo kada je 7. oktobra 2023. iz Pojasa Gaze upao u Izrael.

U Pojasu Gaze još 100 talaca, živih i mrtvih

Teroristi su tada ubili oko 1.200 i oteli više od 200 ljudi. Više od 100 talaca, uključujući 35 za koje se veruje da su mrtvi, još je u Gazi.

Troje od šestoro čija tela su izraelski vojnici pronašli u tenelima ispod Rafe trebalo je da budu oslobođeni uz prekid vatre, koji, međutim stalno izmiče. Lekari su autopsijom utvrdili da su likvidirani izbliza, verovatno u četvrtak uveče ili petak prepodne.

Ubistvo talaca gurnulo je pregovore o prekidu vatre i taocima još dublje pod senku. Posredni pregovori u Kairu zaribali su prošle nedelje. Hamas je za slom optužio Izraelce, odnosno postavljanje uslova povrh postignutog dogovora.

Među onima koji u samom Izraelu prstom upiru u Netanjahua je i ministar odbrane Joav Galant. 

Ko je kriv za odlaganje dogovora i oslobađanje zarobljenika?

On je ocenio da je vlada kontrolu nad zonom uz granicu prema Pojasu Gaze, takozvanim koridorom Filadelfi, stavila ispred talaca. To je opisao kao “moralnu sramotu.”

Slično je reagovao i Gil Dikman, rođak jednog od ubijenih talaca, Karmela Gata. Vlada je “hladnokrvno” prešla “crvenu liniju” kada je koridor postavila kao prioritet važniji od zarobljenih Izraelaca.

“Znamo da je Hamas u nekom trenutku pristao, ali Izrael je nastavio da na to slaže nove uslove, praktično odlažući dogovor,” rekao je.

“Sada znamo da je naš premijer Netanjahu onemogućio povratak Karmela i drugih talaca i ugrozio im živote, a to ih je i ubilo.”

Netanjahuova ofanziva u Gazi nagriza vladu

Pukotine u vladi oko pristupa ratu u međuvremenu se sve vidljivije. Nasuprot Galantu, desničarski ministar nacionalne bezbednosti je u ponedeljak otvoreno rekao da čini sve u svojoj moći da spreči “opasan dogovor” i pobrine se “da pregovora uopšte ne bude.”

Izrael je posle upada Hamasa pokrenuo vojnu ofanzivu na Pojas Gaze, enklavu iz koje više od dva miliona Palestinaca ne može da izađe. 

Netanjahu se zarekao da će iskoreniti Hamas i odbacuje pritisak saveznika, uključujući SAD i Nemačku, da popusti vojni pritisak i omogući međunarodnim organizacijama da ublaže patnju stanovništva.

Prema palestinskim izvorima, u borbama, granatiranju i raketiranju u nešto manje od 11 meseci ubijeno je više od 40.000 ljudi.

Kompas