U EU tri odsto „digitalnih platformskih radnika“
Tokom 2022. godine, tri odsto ljudi radne dobi radilo je preko digitalnih platformi najmanje jedan sat, pokazuju podaci Evrostata, koje prenosi portal Biznis.
Ilustracija (Foto: Envato)
Digitalne platforme omogućavaju ljudima da preko interneta nađu poslodavca za koga će obaviti neki posao, uglavnom honorarno, zbog čega je rad preko ovih platformi postao poznat pod nazivom „gig (tezga) ekonomija“.
Ko su platformski radnici?
Najviše zaposlenih koji su radili preko platformi bilo je visokoobrazovano (4,3 odsto), a najmanje onih koji su završili srednje niže obrazovanje (1,8 odsto).
Muškarci su se češće bavili radom na onlajn platformama nego žene (3,2 odsto naspram 2,8 odsto).
U 2022. godini više od polovine radnika na digitalnim platformama nije bilo zbrinuto u slučaju nezaposlenosti (62,4 odsto), bolesti (56,3 odsto) ili nezgoda na radu (54,2 odsto).
Region i Srbija
Prema podacima sa sajta Gigmetar 49,05 odsto radnika koji ovako zarađuje čini to na platformi Upwork, 19,72 odsto na Freelanceru, dok 31,22 odsto zarađuje na Guru platformi.
Kako se navodi, u ovom regionu, “dominantnu poziciju i dalje zauzima Severna Makedonija, koja ima 249 gig radnika na 100.000 stanovnika ili 87 više od Srbije koja je drugoplasirana sa 162 radnika“.
Kada je Srbija u pitanju, rad preko digitalnih platformi izuzetno je popularan tokom prethodne decenije. Takozvana „gig ekonomija“ predstavlja ekonomiju frilensera, a naša zemlja je prema parametrima Online Labour Index-a (OLI) iz 2018. godine bila među pet država Evrope po ovom vidu poslovanja, i na desetom mestu u celom svetu.
Srpski gig radnici najšeće rade u oblasti multimedije i kreativnih usluga, a zatim unosa podataka i administrativnih poslova, a bave se i pisanjem i prevođenjem.
Aleksandra Nenadović, Nova ekonomija