Tribina o masovnom ubistvu u „Ribnikaru“: „Prećutkivanje nas skupo košta“
Prećutkivanje i poistovećivanje krivice sa odgovornošću su najveći problem u društvu. U ovome su saglasni učesnici komemorativnih manifestacija i čanovi multidisciplinarnog tima za izgradnju memorijalnog centra povodom obeležavanja druge godišnjice masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i selima Duboni i Malom Orašju.
Tribina ”„Otvaranje crne kutije 3. maja” o razlozima koji su doveli do masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", kao i o neophodnosti da se otvoreno govori o propustima i odgovornostima (Foto: FoNet / Milica Vučković)
Baucal: Propusti da se ne prećutkuju već identifikuju
Redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal je, pre održavanja tribine „O prećutkivanju“ i „Otvaranje crne kutije 3. maja“, ukazao na važnost da država formira nacionalnu komisiju koja bi dobila prava da pristupi celokupnoj dokumentaciji, da razgovara sa svima sa kojima treba da razvovara i da se identifikuje na koji način je došlo do tragedija. Kako kaže, najvažnije je da se propusti ne prećutkuju, već identifikuju.
“U proteklih šest meseci, studentski i građanski protesti ukazuju na mnoge probleme, a čini se da svi ćutimo. To prećutkivanje nas mnogo košta”, naglasio je. Baucal je pozvao građane da podele šta je to što su prećutali i zašto, zašto nisu imali snage da se odupru prećutkivanju. Prema njegovim rečima, velika tema prećutkivanja je kako se desila tragedija u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, Duboni i Malom Orašju.
Božović: U prethodne dve godine nije učinjeno mnogo
Prema rečima advokata Ognjena Božovića, presude koje su donete pokazale su da utvrđivanje odgovornosti porodice i škole u celokupnom slučaju. Božović smatra da u prethodne dve godine nije učinjeno mnogo i da ne postoji registar žrtava i propisani postupci kako zvaničnici da postupe kada deca koja nisu krivično odgovorna počine zločin. Da bi došlo do promena u okviru pravnog sistema, prvo mora da dođe do promena u načinu razmišljanja, smatra Božović.
Stojanović: Jedno od najosetljivijih pitanja je – šta raditi sa mestom zločina
Redovna prfesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dubravka Stojanović istakla je da je u radu na memorijalizaciji zločina 3. maja 2023. godine multidiaciplinarni tim krenuo od saradnje sa međunarodnim stručnjacima koji su se bavili sličnim masovnim zločinima koji su se dešavali u Evropi.
“To nam je bilo korisno. Izuzetno je bio od značajan i razgovor sa porodicama ubijenih u školi jer su nam preneli iskustvo kako su postepeno razgovarali, koliko godina je bilo potrebno da porodice dođu do konsenzusa oko najtežih pitanja. Važno nam je bilo iskustvo iz muzeja Ratnog djetinstva u Sarajevu koji su mnogo radili sa decom, tako da su deca bili kreatori programa muzeja. Jedno od najosetljivijih pitanja jeste šta raditi sa mestom zločina, što je posebno osetljivo kada u pitanju OŠ ‘Vladislav Ribnikar’ jer je istovremeno i mesto zločina. Pred nama je pitanje kako sačuvati jedan deo, kako uklopiti sa memorijalnim centrom i kako učiniti da funkcioniše sa školom”, kazala je Stojanović.
Matić: Nema utvrđivanja odgovornosti
Predsednik Asocijacije nazavisnih elektronskih medija Veran Matić pcenio je da je problem „kontrole štete“ uobičajen u društvu, a da nema utvrđivanja odgovornosti. Matić je ukazao i na ulogu medija u izveštavanju o tragedijama, naglašavajući da su kršeni i kodekse i zakoni. “Iako postoje regulatorna tela nisam registrovao nijednu kaznu”, konstatovao je Matić. Naglasio je da se, uprkost svemu, u Beogradu danas održavaju Dani porodice, a da je majka poginulog na železničkoj stanici u Novom Sadu Dijana Hrka zbog pritisaka morala da napusti Srbiju.
FoNet