Tramp, abortus i američki izbori: Ko gubi, a ko dobija
Odbio je da popusti pred zahtevima organizacija za borbu protiv abortusa da podrži određenu granicu trudnoće i jasno je stavio do znanja da misli da je za republikance to gubitnička taktika na izborima.
U četvorominutnom video snimku na društvenoj mreži Truth Socialu, republikanski predsednički kandidat Donald Tramp je u ponedeljak poručio da bi bi zakone o abortusu trebalo da utvrde američke države pojedinačno.
Odbio je da popusti pred zahtevima organizacija za borbu protiv abortusa da podrži određenu granicu trudnoće i jasno je stavio do znanja da misli da je za republikance to gubitnička taktika na izborima.
Time što nije predložio nacionalnu zabranu koja bi mogla da ugrozi njegove šanse kod birača na izborima u novembru, Tramp je “vruć krompir” prebacio u ruke drugima (dakle, državama posebno) uz otrcanu frazu “Na kraju krajeva – sve je u volji naroda”.
Ovaj Trampov potez usledio je posle višemesečnih pomešanih signala o pitanju abortusa koje su on i njegovi savetnici slali.
Bivši američki predsednik je, naime, ranije signalizirao podršku zabrani abortusa nakon 15 nedelja trudnoće i često preuzimao zasluge za imenovanje sudija Vrhovnog suda koji su poništili presudu Ro protiv Vejda iz 1973. godine, čime je okončano skoro pedesetogodišnje pravo žena u SAD na abortus.
Šta je postigla Džejn Rou
Norma Mekorvi, stanovnica Teksasa zatrudnela je 1969. i želela da abortira. Kako je u Teksasu važila zabrana abortusa osim ako je neophodan kako bi se spasio život majke, Norma je rodila je devojčicu (njeno treće dete) i dala je na usvajanje.
Pod pseudonimom Džejn Rou uložila je žalbu na zakone države Teksas, a tužbu je podnela na ime lokalnog okružnog tužioca Henrija Vejda.
Rou je od Vrhovnog suda zahtevala da preispita zakone Teksasa, za koji je tvrdila da je neustavan i tražila da se uspostavi pravo žene da okonča trudnoću u svakom trenutku, iz bilo kog razloga, bez ograničenja koja nameću pojedinačne države.
Sud je većinom glasova – 7 za i 2 protiv – doneo sledeću odluku:
- Tokom prvog tromesečja odluka o okončanju trudnoće je na ženama i njihovim lekarima.
- U drugom tromesečju, država mora da uvede regulaciju procedure samog abortusa „na načine koji se odnose na zdravlje majke“.
- Država može da „reguliše, pa i zabrani“ abortus, kada trudnoća dostigne tačku da fetus može da opstane van materice , osim u slučajevima gde je on neophodan „radi očuvanja života ili zdravlja žene.“
Poništavanjem presude u junu 2022. godine države koje predvode republikanci masovno su počele da uvode nova ograničenja.
Gde su SAD danas?
Četrnaest država zabranjuje abortus u svim fazama trudnoće, a još dve imaju zabrane koje počinju nakon prvih šest sedmica – često pre nego što žene uopšte shvate da su trudne. Druge države pod kontrolom republikanaca uvele su blaža ograničenja.
Sa druge strane, većina država pod kontrolom demokrata preduzela je korake za zaštitu pristupa abortusu.
Demokrate veruju da im borba oko prava na abortus pomaže na izborima. Glasači u sedam država stali su na stranu pristalica prava na abortus, a očekuje se da će ta tema biti na glasanju u više država ove godine, uključujući Njujork, Merilend i Floridu. Kao stanovnik Floride, i sam Tramp će dobiti priliku da se izjasni.
Na kraju, šta kažu brojevi
Broj abortusa obavljenih svakog meseca u SAD otprilike je isti kao pre poništenja presude Ro protiv Vejda, objavila je agencija AP u februaru.
Pozivajući se na izdanje #WeCount izveštaja sprovedenog za Društvo za planiranje porodice, neprofitnu organizaciju koja promoviše istraživanja o abortusu i kontracepciji, AP prenosi da je svakog meseca od jula do septembra prošle godine izvršeno između 81.150 i 88.620 abortusa. Ti su brojevi su tek nešto niži od mesečnog proseka od oko 86.800 od aprila do juna 2022, pre nego što je presuda poništena i neposredno nakon toga.
I dok je broj mesečnih pobačaja u državama sa zabranama pao gotovo na nulu, u onima koje ga dozvoljavaju (uključujući Floridu, Ilinois i Kansas, koje graniče sa državama sa zabranama) je porastao, što je ukazuje na to da žene kojima je pravo uskraćeno u svojim državama pomoć traže na drugim mestima. (J. L.)