Tijana Prizrenac pobedila u borbi za svoje embrione nakon smrti supruga: „Zakon mora da se menja“
Posle višegodišnje borbe protiv sistema za svoje potomstvo, Tijana Prizrenac je dobila drugostepenu presudu kojom se potvrđuje da zamrznuti embrioni pripadaju njoj.
Tijana Prizrenac okončala je pravnu borbu posle pet i po godina i sada može sama da nastavi vantelesnu oplodnju (Ilustrativna fotografija, Envato)
Tijana Prizrenac Nedeljković dobila je presudu Višeg suda u Nišu. Zamrznuti embrioni pripadaju njoj i može da ih iskoristi u Srbiji.
Tako je, posle pet i po godina, okončala pravnu borbu koju je započela nakon smrti njenog supruga.
Sličnu presudu prethodno je dobila i Ana Marković, piše Insajder.
Tijanin suprug je bolovao od karcinoma testisa i primao je agresivne hemoterapije. Po savetu lekara, par je započeo proceduru zamrzavanja embriona 2018.
Međutim, njegovo zdravstveno stanje se ubrzo pogoršalo. Tada je Tijana saznala da neće moći da iskoristi zamrznute embrione ukoliko joj suprug premine.
Šta je bilo sporno u zakonu?
Tumačenje člana 41. Zakona o o biomedicinski potpomognutoj oplodnji bila je glavna prepreka za Anu i Tijanu.
Taj član ima samo jednu rečenicu koja glasi da je u postupku Biomedicinski potpomognute oplodnje dozvoljeno upotrebljavati reproduktivne ćelije. Odnosno embrione – davalaca koji su živi.
Isto tako, Zakon definiše i ko su davaoci. To su supružnici, odnosno vanbračni partneri koji su odustali od svojih embriona i koji ih daruju drugom neplodnom paru.
Obe su smatrale da nisu davaoci. Samim tim, sporni član zakona ne bi trebalo da ih sputava u procesu započete vantelesne oplodnje.
„Sama procedura vantelesne oplodnje je prvo lepa, ali rizična po korisnice. To jest po žene zato što treba da prođu kroz davanje hormona, kroz razne preglede i u tim slučajevima nažalost dešavaju se i smrtni slučajevi. Taj najgori ishod kao što je smrt je ono što smo ja i Ana pokušale da regulišemo“, navela je Tijana za N1.
Šta bi još trebalo da se promeni?
Tijana Prizrenac ističe da je potrebno izmeniti još i odbredbu Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji kad je u pitanju vremensko čuvanje genetskog materijala. Trenutno je to period od samo pet godina.
Njena situacija je odavno regulisana u svetu, zemljama Evropske unije i pojedinim zemljama gde je uspešno napravljena sudska praksa.
“Nije kraj, što se tiče mene, jer mi ne bi trebalo da dozvolimo da ljudi, u trenutku kada doživljavaju najveću bol, kada u sred procesa vantelesne oplodnje, ostaju bez svog partnera, da moraju da razmišljaju o papirologiji, da moraju da razmišljaju o sudskim postupcima.
Država mora da reguliše šta se dešava sa našim reproduktivnim i genetskim materijalom kada se nama ili našim najbližima nešto desi”, navela je u razgovoru za Insajder.
Kompas