Danas je Svetski dan autizma: Vakcine nisu uzrok, a kako se otkriva i u kom uzrastu?
Danas je Svetski dan autizma. Prema nezvaničnim informacijama u Srbiji ima oko 3.000 osoba sa ovim poremećajem, odnosno jedno od 44 novorođene dece ima neki od poremećaja iz spektra autizma. Zvaničan registar obolelih ne postoji.
Danas je Svetski dan autizma (Foto: irinapavlova1/Envato)
Autizam ili poremećaj autističnog spektra odnosi se na širok spektar stanja koje karakterišu poremećaji u socijalnim veštinama i komunikaciji, ponašanje koje se ponavlja, promenama u govoru i neverbalnoj komunikaciji.
Svetski dan autizma obeležava se 2. aprila. Cilj obeležavanja ovog datuma je pružanje pomoći i povećanja razumevanja za osobe sa autizmom, dajući im podršku širom sveta.
Šta je autizam i kada se pojavljuje?
Autizam ili poremećaj autističnog spektra odnosi se na širok spektar stanja koje karakterišu poremećaji u socijalnim veštinama i komunikaciji, ponašanje koje se ponavlja, promenama u govoru i neverbalnoj komunikaciji, navode iz Zavoda za javno zdravlje (ZJZ).
Znaci autizma se obično pojavljuju u uzrastu druge ili treće godine života. Neka povezana kašnjenja u razvoju mogu se pojaviti i ranije, a često se mogu dijagnostikovati već sa 18 meseci.
Faktori rizika
Faktori rizika za nastanak ovog poremećaja mogu biti razni, počevši najpre od genetskih. Istraživanja pokazuju da autizam ima tendenciju da se javi među članovima iste porodice. Čak i ako roditelj nema autizam, ukoliko nosi jednu ili više promena ovih gena, one se mogu preneti na dete.
Određeni uticaji okoline mogu dodatno povećati – ili smanjiti – rizik od autizma kod ljudi koji su genetski predisponirani za ovaj poremećaj.
Stariji uzrast roditelja i komplikacije tokom trudnoće mogu da povećaju rizik od nastanka autizma, a uzimanje vitamina s folnom kiselinom pre i tokom trudnoće sa redovnim kontroloma kod ginekologa ga mogu smanjiti.
Da li vakcine izazivaju autizam?
Naučnici su sproveli opsežna istraživanja u poslednje dve decenije kako bi utvrdili da li postoji bilo kakva veza između vakcinacije u detinjstvu i autizma.
Rezultati ovog istraživanja su jasni: Vakcine ne izazivaju autizam, tvrdi Američka akademija za pedijatriju.
Rana intervencija i lečenje
„Istraživanja pokazuju da rana intervencija dovodi do pozitivnih ishoda kasnije u životu za osobe sa autizmom“, navode iz ZJZ.
Svako dete ili odrasla osoba sa autizmom ima jedinstvene izazove, tako da ne postoji jedinstven pristup lečenju i intervenciji autizma. Svaki plan lečenja treba prilagoditi individualnim potrebama. (BOOM93)
Opširnije o ovome pročitajte OVDE.