Američki lekari: Periodično gladovanje ne produžava život
Dijete dolaze i odlaze. Neke postanu veoma popularne mada je nejasno jesu li zapravo bezbedne. Nova studija dovodi u pitanje periodično gladovanje.
Je li periodično gladovanje, prema raširenom uverenju, dobro za kardiovaskularni sistem? Produžava li time život. (Foto: duskbabe, Envato)
Osobe koje upražnjavaju dijetu periodičnog gladovanja tzv. „intermittent fasting“ i koje dnevno konzumiraju hranu samo u vremenskom intervalu od osam časova imaju čak 91 odsto veće šanse da obole i preminu od kardiovaskularnih bolesti, saopšteno je na današnjem sastanku Američke asocijacije za bolesti srca, epidemiologiju i preventivu u Čikagu.
Pacijenti koji pate od bolesti srca i raka, koji unose hranu u intervalu većem od osam, ali manjem od 10 časova dnevno, imaju, takođe, veću smrtnost za 66 odsto u odnosu na one koji hranu dnevno unose tokom perioda dužih od 12, 14 ili 16 sati.
Nasuprot širokom verovanju – bez pozitivnog efekta na životni vek
Do takvih nalaza o dijeti koja se smatra zdravom i efikasnom za gubljenje preterane težine, naučnici su došli proučavanjem ishrane oko 20.000 ispitanika prosečne starosti od 49 godina, rekao je jedan od učesnika u istraživanju profesor Viktor Vens Zong.
On naglašava da je analiza ishrane i zdravstveno stanje ispitanika, među kojima su podjednako bili zastupljeni žene i muskarci, trajala u proseku osam godina, ali da su neki od njih praćeni punih 17 godina.
Rezultati tog naučnog projekta pokazuju da dijeta periodičnog gladovanja nije donela nikakve pozitivne promene u dužini životnog veka, mada se sve do nedavno smatralo da upravo takav način ishrane doprinosi, ne samo lakom gubljenju viška telesne težine, nego i dobrom zdravlju kardio vaskularnog sistema.
Iznenađeni i istraživači
Zong je kazao da su istraživači bili iznenađeni takvim rezultatima studije osmočasovnog konzumiranja hrane, jer su predhodne analize ukazivale na to da je ta vrsta dijete izuzetno zdrava i efikasna u procesu mršavljenja, ali i održavanja kardiovaskularnog, kao i generalnog zdravlja.
Dosadašnjim analizama dijete periodičnog gladovanja utvrđeno je da takav stil ishrane doprinosi normalizaciji krvnog pritiska, reguliše šećer u krvi, smanjuje mogućnost zapaljenja, doprinosi zdravlju srca i pozitivno utiče na funkcije mozga.
Osmočasovni interval ipak najbolji
Predhodni naučni nalazi ukazuju da je za održavanje dobrog zdravlja efikasno i uzimanje hrane u dnevnom intervalu od 12 ili 16 sati, ali da je, navodno, osmočasovni period konzumiranja namirnica najefikasniji, jer doprinosi bržem smanjenju naslaga glikogena u organizmu što uzrokuje primetno efikasnije sagorevanje masti u telu. (Fonet)