Švajcarski mediji o projektu Jadar: Za kontrolu je zadužena Srbija

To pokret čini širokim i snažnim, ali i teškim za koordinaciju”, piše švajcarski “Noje cirher cajtung” povodom najnovijih dešavanja u vezi sa protestima protiv iskopavanja litijuma u Srbiji.

Kako vide proteste?

Švajcarski dnevnik analizira strukturu ljudi koji se tokom jula i avgusta okupljaju u gradovima Srbije i traže da Vlada Srbije prekine saradnju sa kompanijom Rio Tinto. Ovaj medij demonstrante deli u tri grupe:

●           Lokalna ekološka udruženja, koja su se okupila pod sloganom “Ne damo Jadar” – švajcarski medij primećuje da ekološke teme u Srbiji poslednjih godina uspevaju da mobilišu veliki broj ljudi, ali da je i veliki broj tema oko kojih se mobilišu, od mini-hidroelektrana do kvaliteta vazduha.

●           Urbani milje kojem već dugo smeta bahata politika moći vladajuće Srpske napredne stranke – “Pravi primer za to je nonšalancija s kojom je Vučić pre izbora 2022. poništio projekat, da bi ga onda, uz pomoć popustljivog pravosuđa, ponovo izvukao iz fioke”, piše “Noje cirher cajtung”.

●           Konzervativci i nacionalisti koji projekat “Jadar” vide kao “rasprodaju imovine strancima – “Oni smatraju da se ne sme tolerisati rasprodaja plodne zemlje i čiste vode stranoj multinacionalnoj kompaniji”, piše švajcarski list.

Šta je zaključak?

“Stvari samo pogoršava to što je EU takođe u to uključena i što je ona te mineralne resurse deklarisala kao svoj strateški interes. Mnogima je cinično to što Nemačka, koja ima svoj litijum, rudarstvo radije prepušta Srbiji. Kritika uništavanja prirode, beogradskog aparata moći i kvazikolonijalne eksploatacije čine narativ koji je ubedljiv za mnoge Srbe”

Na kraju, švajcarski “Noje cirher cajtung” zaključuje: “Pokret protiv rudarenja litijuma ima potencijal da postane pretnja Vučićevom sistemu, ali on je i dalje čvrsto u sedlu i ima moćne međunarodne saveznike koji na njega računaju. Njegov najjači argument je, međutim, potencijalna makroekonomska korist od projekta.”

Šta kažu Nemci?

Za to vreme, berlinski “Tagescajtung” objavio je intervju s nemačkom državnom sekretarkom Franciskom Brantner. Na konstataciju novinara da se čini kako Nemačka radi sve što može kako bi nabavila litijum, a zatim i pitanje zar zaštita životne sredine više nije toliko važna, ona odgovara ovako:

“Ekstrakcija sirovina uvek ima uticaj na prirodu. To znamo u Nemačkoj, od uglja, do šljunka. Cilj je smanjiti štetu na apsolutni minimum i zagarantovati naknadnu renaturaciju. Prvobitni planovi Rio Tinta u Srbiji nisu zadovoljili naše standarde zaštite okoline. Zato je bilo ispravno demonstrirati protiv toga i bilo je dobro što je projekat zaustavljen. Savezna (nemačka) vlada i Evropska komisija pozvali su na novi koncept”, kaže Brantner.

Đavo u detalju

Novinar je postavio i pitanje “može li se uopšte verovati autokratskom režimu (u Srbiji) koji ima simpatije za Putina”, na šta predstavnica nemačkog Ministarstva privrede odgovara: “Rio Tinto je predan poštovanju zakona EU o zaštiti okoline, iako oni u Srbiji samo delimično važe. Državna kontrola leži na Srbiji. Evropska unija i mi takođe, moći ćemo da pružimo stručne savete. Naše kompanije takođe su zainteresovane da se obezbedi poštovanje ekoloških standarda.”

J.G./Vreme

Više o ovome pročitajte na: