Sukob Irana i Izraela: Duga istorija turbulencija
Postoji tek par civilizacija koje postoje još od antičkih vremena: Kina, Iran kao i Izrael. Stoga, rivalitet između Irana i Izraela ne treba posmatrati kao zađevicu između izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i vrhovnog vođe Irana Alija Hamneija. Antička tradicija Irana Iran je antička civilizacija koja je u vreme ekspanzije islama ciljano prihvatila šiitsku interpretaciju ove…
Postoji tek par civilizacija koje postoje još od antičkih vremena: Kina, Iran kao i Izrael.
Stoga, rivalitet između Irana i Izraela ne treba posmatrati kao zađevicu između izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i vrhovnog vođe Irana Alija Hamneija.
Antička tradicija Irana
Iran je antička civilizacija koja je u vreme ekspanzije islama ciljano prihvatila šiitsku interpretaciju ove religije, koju većinski sunitski muslimani percipiraju kao sektu. Šiitska interpretacija islama je bazirana na dubokom vrednovanju žrtve i stradalništva i Iran je zbog toga veoma neugodna strana u bilo kakvoj eskalaciji, na šta ukazuje i recentna istorija.
Baš zbog te svoje „izopštenosti“ iz sunitskog sveta koji je dominantan u islamu, teokratski Iran danas nastoji da pred sobom i drugima demonstrira da je posvećeniji poštovalac islamske tradicije od same islamske matice.
Sa druge strane, stanovnici Irana imaju snažnu svest o svojoj antičkoj tradiciji, koju u islamskom svetu niko nema, kao i o specifičnom identitetu, gde su mnogi zorostrijanski obredi integrisani u iransku interpretaciju islama. Njihova svest možda nadilazi čak i Grke, čija svest o sopstvenom kontinuitetu još od doba antike je, uprkos grčkoj ustavom ustanovljenoj pravoslavnoj teokratiji, upečatljiva i svima poznata.
Jevrejska manjina u iranskom parlamentu
Uprkos vrlo intenzivnim turbulencijama, jevrejska manjina u Iranu, čija istorija seže u antičko doba i njeni predstavnici imaju garantovano mesto u Madžlisu, iranskom parlamentu.
Odnosi između antičkih Iranaca i Jevreja zabeleženi su još u Starom zavetu, tako da nam svima preostaje da se nadamo da će obe strane u međusobnoj, veoma dugačkoj istoriji, prepoznati tačku dodira – na osnovu koje odnosi u budućnosti mogu da se postave na nekim drugim osnovama.
Milivoje Čalija/Kompas