Stručnjaci o tome da li će nam ovakve vrućine postati uobičajene
Prošla, 2023. godina, proglašena je za globalno najtopliju u istoriji, ali i u Srbiji. Podaci ukazuju da će ova godina biti još toplija, a prethodnih uzastopnih 13 meseci bilo je globalno najtoplije u poslednje 174 godine, od kada se i vrše merenja.
Ilustracija: Envato
Toplotni talas u kome se nalazimo polako prolazi, ali se očekuje njegovo ponavljanje, navode stručnjaci za Novu ekonomiju.
Zašto je to važno?
U Srbiji je ova godina započela sušom koja je izazvala probleme u ratarskoj proizvodnji u vreme setve, a zatim je tu sušu naglo pojačao toplotni talas koji je izazvao ranije sazrevanje vegetacije kod mnogih kultura. Međutim, nakon toga, temperature su se vratile u opseg očekivanih za klimu kakva je bila tokom 20. veka i došlo je do pojave mraza.
Kako stručnjaci navode, „da nije bilo prethodnog toplog vremena, vegetacija ne bi ni krenula, pa mraz ne bi bio u prilici da ošteti biljke.“
Po izveštaju RHMZ, jun koji je za nama je bio najtopliji od 1951. godine, kada su započele da se sistematski rade analize.
Šta nas čeka?
„Sada se nalazimo u trećem toplotnom talasu od početka godine, koji će biti najduži. Temperature su izuzetno visoke i ponovo se desilo obaranje dnevnih temperaturnih rekorda“, kaže za Novu ekonomiju profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ana Vuković Vimić.
„Po sadašnjoj učestalosti toplotnih talasa, oni se i ne čine kao ekstremni vremenski događaji – već nešto što stalno doživljavamo. Ipak, da se ne dešavaju ubrzane klimatske promene, ovi događaji bili bi veoma retka pojava, a ako uzmemo u obzir celu godinu, oni se ne bi javljali svake godine, jedne godine jedanput u toku zime, druge u toku leta“, rekla je Vuković Vimić.
„Ono što sada smatramo veoma toplim letom biće uobičajeno sredinom 21. veka, a to znači da će biti još probijanja rekordnih vrednosti temperatura“, smatra Vimić.
Anica Kovačević, Nova ekonomija