Štrajk i posledice: Zašto ne pomažemo prosvetarima?

IT-ijevci, privatne firme, fondacije i građani uspeli su da za nekoliko meseci sakupe 137 miliona dinara kako bi pomogli zaposlenima u prosveti koji ne primaju platu. Sakupljenih malo više od milion evra bilo je dovoljno da 8220 nastavika i saradnika, onih koji su se prijavili da su socijalno ugroženi, primi simboličan iznos od 10 ili 20.000 dinara. Među njima je najviše bilo bolesnih prosvetnih radnika, kao i porodica u kojima oba roditelja radi u nastavi.

Mnogo je potrebno

Ako se ova brojka uporedi sa ukupno 75.000 nastavnika u osnovnim i srednjim školama, od kojih su mnogi bili u potpunom ili delimičnom štrajku, pa nisu primili jednu, dve ili više plata, a doda i 7000 zaposlenih, koliko broji samo Beogradski univerzitet – suma koja je potrebna da ovi ljudi prežive bez plate ide u nedogled. „Primetan je trend smanjenja uplata društva preko Fondacije“, kažu za „Vreme“ iz Fondacije Alek Kavčić. „Otprilike dobijemo 100 donacija dnevno u vrednosti oko milion dinara. S tim, što je u ovom trenutku neznatno veći priliv sredstava od dijaspore nego li od stanovnika Srbije.“

Srednja klasa nema para

Drugu teoriju daje sociolog Slobodan Cvejić, i sam profesor na Filozofskom fakultetu, koji takođe ne prima platu. „Priča oko solidarnosti sa studentima se vrti unutar srednje klase koja nije ekonomski jaka“, objašnjava specifičnu srpsku situaciju. Kako srednja klasa u Srbiji mahom podržava studentske proteste, Cvejić misli da ona više ne može ni sebe da izdržava, a kamoli da pomogne nekom drugom.

Kraj jedne teorije zavere

„Po tabloidima se pisalo kako proteste finansiraju strane vlade, a zapravo smo ih finansirali mi, prosvetari i građani koji su mesecima donosili novac. Sada su nama oduzeli platu, pa nemamo više ni da pomažemo studente, a ljudi koji su mesecima donosili novac, hranu, svakako pomagali, i sami su presušili“, govori on.

J.G./Vreme

Više o ovoj temi čitajte OVDE.