Što ste bliže centru Beograda, sve je toplije: Istraživanje pokazalo da su temperature čak preko 7 stepeni veće

Kako piše Danas, ove razlike pokazao je naučni rad nakon što je grupa naučnika u junu i avgustu 2021. sprovela urbana bioklimatska i mikroklimatska merenja.

Najveće razlike u temperaturi između gusto izgrađenih i zelenih površina zabeležene su u najtoplijem delu dana (između 14 i 15.30 časova). One su na nekim lokacijama prelazile i sedam stepeni Celzijusovih.

Na primer, 23. avgusta je u Ulici Đure Jakšića maksimalna temperatura vazduha bila 40,6 stepeni, a u Studentskom parku svega 33,4 stepena.

Merenja na pet lokacija u gradu vršili su stručnjaci sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, Instituta “Jovan Cvijić” pri SANU, Geografskog fakulteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu.

Šta se merilo i kako?

Jedna od istraživačica na ovom projektu Milica Lukić sa Geografskog fakulteta u Beogradu, u razgovoru za Danas objasnila je da je namera bila da se ispita termalni konfor u Beogradu, budući da je prestonica Srbije poznata kao veliko ostrvo toplote, posebno u centralnim gradskim zonama.

Merenja su obuhvatila temperaturu vazduha i toplotni stres, odnosno toplotno opterećenje organizma i objekata. Koristili su poseban uređaj kestrel, koji vrlo pouzdano meri parametre koji su neophodni za urbana mikroklimatska istraživanja.

Naučnici su analizirali mikroklimatske uslove u različitim urbanim okruženjima kako bi poboljšali razumevanje temperaturnih uslova u gradu i doprineli kreiranju strategija za urbanizam i urbani dizajn pri kojem će klimatska pitanja biti uzeta u obzir.

Zelene površine u Beogradu ispod svakog minimuma

Tamo gde postoje zelene površine mikroklimatski uslovi su daleko povoljniji, temperatura je niža i to povoljno utiče na zdravstveno stanje ljudi.

„Problem sa Beogradom jeste što u centralnoj gradskoj zoni imamo svega 2,83 odsto zelenih površina i to je ispod svakog minimuma. Evropski standardi nalažu da svaki građanin živi i radi u prostoru gde se najbliže zelene površine nalaze na udaljenosti od 10 do najviše 15 minuta. Kod nas više od 300.000 građana nema zelene površine u tom opsegu od prostora u kom boravi. To je ono što je jako problematično, posebno u letnjem periodu”, ukazala je Lukić.

Bolja situacija je u prigradskim naseljima zbog šuma. Sa prigradskim zelenilom, kako je navela Lukić, Grad Beograd ima svega nešto više od 13 odsto zelenila.

Važno i kako se zelenilo planira

Procenat zelenila opada iz godine u godinu zbog čestih izmena Zakona o planiranju i izgradnji i druge regulative. Nekad je taj udeo išao i do 40, 50 odsto, ukazuje Lukić.

„Nije dovoljno da postavite travnjak a da to nije funkcionalno zelenilo koje će imati ulogu u sistemu. Važno je da li se tu nalazi neko živo rastinje ili su to samo žardinjere sa više ukrasnim biljkama koje nemaju pravu funkciju gradskog zelenila, već više vizuelno deluju”, navela je ona.

Ovakvih mikroklimatskih i bioklimatskih merenja u Beogradu do sada nismo imali, ali su prema rečima Milice Lukić ona neophodna pre sprovođenja većih urbanističkih projekata ili izgradnje i proširenja stambeno-komercijalnih zona kako bi se još u startu odabrale opcije najpovoljnije za građane.

Toplotni talasi i porast smrtnosti kod hroničnih bolesnika

U periodu od 16. do 24. jula zabeleženo je 167 prekomernih smrtnih slučajeva (38 odsto), od kojih su 90 odsto bili ljudi stariji od 75 godina. Mortalitet kod starijih ljudi samo u tih nekoliko dana povećao se za 76 odsto. Stopa mortaliteta bila je dva puta veća kod žena u odnosu na muškarce.

„Istraživanje je pokazalo da je tačno u tom periodu, najjačeg toplotnog talasa, došlo do izuzetnog porasta u broju smrtnih slučajeva kod hroničnih bolesnika, kod nekih grupa bolesnika smrtnost se povećala u tom periodu za 200 odsto. Taj toplotni talas bio je 2007. godine, a rad je objavljen šest godina kasnije, 2013. godine” navela je Lukić.

Najveći porast mortaliteta bio je od dijabetes melitusa (286 odsto), hronične bolesti bubrega (200 odsto), bolesti respiratornog sistema (73 odsto) i bolesti nervnog sistema (67 odsto).

Kompas/Danas