Šta žele studenti
Pobunjeni studenti kao najveći problem vide korupciju i svemoć Aleksandra Vučića, a najviše žele pravo i pravdu, pokazuje prvo naučno istraživanje na ovu temu. “Vreme” je razgovaralo sa profesorima koji su ga sproveli
Foto: FoNet/Marko Dragoslavić
O stavovima studenata u blokadi nagađa se praktično od 22. novembra kada je njihov protest počeo. Da li su levo ili desno, žele li u Evropsku uniju, pitanja su koja osam meseci lebde u vazduhu. Nedeljnik “Vreme” u novom broju donosi prva solidna naučna saznanja. Profesori Fakulteta političkih nauka Slobodan G. Marković i Miloš Bešić od januara do maja anketirali su učesnike plenuma na nizu fakulteta u Beogradu. O tome ekskluzivno govore za “Vreme”.
Gladni pravde
“Čak dve trećine njih na pitanje šta najbolje definiše sadašnji studentski protest, kažu da je to borba za pravdu, a kao najveću snagu protesta vide zajedništvo i jedinstvo (oko 19 odsto), a zatim solidarnost, istrajnost”, kaže Bešić i dodaje: “Kao najveći problem Srbije vide korupciju, a potom koncentraciju vlasti u rukama njenog predsednika.” Da imaju zlatnu ribicu koja može da napravi jednu veliku promenu u Srbiji, studenti bi u 40 odsto slučajeva poželeli prvo vladavinu prava, a u 22 odsto smenu vlasti.
Levo-desno, li drugačije nego nekad
Za 19,5 odsto studenata je nacionalni identitet veoma važan, za još 40 odsto važan. U populaciji studenata u blokadama je veća podrška ulasku u EU nego u opštem društvu. Ali, to sve treba uzeti uz važnu napomenu, kaže Marković: “Klasične radikalne podele konzervativno-liberalno i levo-desno neprimenjive su na zumere. Kod njih osobe s liberalnim stavovima pokazuju otvorenost za osobe s konzervativnim i obratno.” On dodaje da bi, kada bismo napravili srednju vrednost, studenti bili 2/3 liberalni, 1/3 konzervativni, dok je za društvo u Srbiji to obrnuto.
Ko je ispitivan
Kako objašnjavaju Bešić i Marković, istraživanje je sprovedeno isključivo među studentima – učesnicima 12 plenuma Univerziteta u Beogradu i Univerziteta umetnosti u Beogradu. Plenumi su birani tako da budu ravnomerno zastupljene sve grupacije nauka. Ukupan broj ispitanika iznosi 515, a istraživanje je trajalo od 23. januara do 20. maja – dakle, pre nego što je došlo do konačne političke artikulacije studentskog pokreta.
J.G./Vreme