Šta se dešava na Santoriniju: Naučnici zbunjeni, građani uplašeni, nadležni bez odgovora

Santorini je od subote do utorka pogodilo više od 500 zemljotresa. Građani su osetili čak 25 jakih potresa, od preko četiri stepena po Rihterovoj skali. Naučnici upozoravaju na moguće erupcije podvodnih vulkana, ali nisu saglasni da li bi one mogle da izazovu zemljotres jači ili blaži od šest stepeni po Rihteru (što je neformalna granica zemljotresa koji može izazvati veliku štetu i rušenje objekata).

Šta se dešava na ostrvu?

Građani traže kartu više za trajekte za beg sa ostrva, a kompanije nemaju dovoljne kapacitete da u kratkom roku na kontinent prebace 15.000 stanovnika i oko 8.000 turista.

Mediji optužuju Vladu Grčke da nije ništa uradila na sprečavanju zelenešanja koje sprovode trajektne kompanije koje karte sada naplaćuju preko 200 evra, kao i avio kompanije od kojih neke za let do Atine traže preko 400 evra.

Vlada Grčke je poslala spasilačke službe, ali nije proglasila vanrednu situaciju. Pojedini mediji tvrde da evakuacija nije formalno naređena zato što Ministarstvo za vanredne situacije nema spremne kapacitete za transport i smeštaj više od 10.000 ljudi.

Stanovnici Santorinija i turisti postavljaju na društvene mreže snimke i fotografije kako iz stena izlazi vrela para.

Šta je problem?

Ostrvo Santorini nije klasično ostrvo. Ono je ustvari vrh kompleksa podvodnih vulkana Kaldera. Santorini je stvoren pre oko 3.500 godina kada je Kaldera poslednji put imala erupciju.

Osim vulkanskog kompleksa Kaldera, u okolini Santorinija su aktivni i nešto mlađi podvodni vulkani Nea Kameni i Palea Kameni.

Naučnici još uvek nisu sigurni koji se od ovih vulkana probudio, te upozoravaju na moguće zemljotrese i na okolnim ostrvima Ios i Amorgos (poznato po to tome što je na njemu snimljen film Luka Bison „Veliko plaventilo“).

Šta kažu naučnici?

Za sada su se u medijima pojavila tri potpuno različita mišljenja naučne zajednice. Seizmološki komitet danas će na zahtev Vlade Grčke dati svoje mišljenje.

Evropski mediteranski seizmološki centar naveo je da se ne očekuje zemljotres jači od šest stepeni po Rihterovoj skali.

Kostas Sinolakis, profesor prirodnih katastrofa na Tehničkom univerzitetu, ne veruje da se može ponoviti zemljotres iz 1956. godine, kada je Santorini prodrmalo 7,5 stepeni po Rihteru i nanelo veliku materijalnu štetu.

„Poslednja velika erupcija bila je minojska erupcija koja je bila pre 3.500 godina. Dakle, kad se sve uzme u obzir, daleko smo. Santorini ima manje erupcije svakih pedesetak godina. Poslednja erupcija je bila 1956. Pre toga je bila 1922. godine, pa imajući u vidu razmere, Santorini je na putu da ima manju erupciju, ali ne možemo jasno reći kolika će ona biti. I verovatno neće biti ništa slično minojskoj eksploziji koja je bila pre 3.500 godina“, naveo je Sinolakis.

Nisu svi optimisti

Profesor seizmologije na Univerzitetu Aristotel u Solunu, Manolis Skordilis, izjavio je da se ne sme isključiti zemljotres od preko šest Rihtera, a da bi onaj jačine od sedam Rihtera mogao da izazove i cunami.

Skordilis je izjavio da njegov tim užurbano radi na postavljanju podvodne seizmološke opreme koja je davno trebala da bude instalirana u okolini Kaldere, ali da Ministarstvo nauke nikada nije imalo dovoljno sredstava za taj projekat.

V. Ž. / Kompas