Šta povratak Trampa znači za američko-evropske odnose?

Kako će povratak Donalda Trampa u Belu kuću uticati na transatlantske odnose? To je jedno od velikih pitanja samita oko 50 evropskih lidera u Budimpešti.

Evropljani će nastojati da na vreme formiraju zajednički stav o Rusiji i izbegnu podele, ocenjuje AP.

Rute: Dobra saradnja sa Trampom

Generalni sekretar NATO Mark Rute je bio holandski premijer u vreme polarizujućeg prvog Trampovog mandata 2017-21. 

“Dobro smo sarađivali tada. Vrlo je jasan kada neđto želi i razume da morate da razgovarate za zajednički stav. Mislim da to možemo,” rekao je.

Rute je naglasio da Rusija izazovom u Ukrajini preti obema stranama Atlantika.

“Rusija šalje modernu tehnologiju Severnoj Koreji za korejsku podršku u Ukrajini. To nije pretnja samo evropskom delu NATO, nego i SAD,” rekao je.

Tramp je u prvom mandatu snažno pritiskao saveznike da na odbranu troše barem dogovorenih dva odsto bruto domaćeg proizvoda i da se manje oslanjaju na vojnu podršku SAD.

Evropa primila Trampovu poruku iz prvog mandata

Evropljani su tu poruku je u međuvremenu jasno primili, ukazao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.  

“Moramo vladati sopstvenom sudbinom, ne zbog Donalda Trampa ili Kamale Haris, nego zbog naše dece,” rekao je.

Tramp je u kampanji za predsedničke izbore, koje je neočekivano ubedljivo dobio u utorak, obećavao svašta: Od trgovinskog rata sa Evropom, preko povlačenja preuzetih obaveza u NATO, do suštinskog zaokreta u podršci Ukrajini za rat protiv Rusije.

Kraj rata za par dana?

Na primer, obećao je da će posle samo nekoliko dana u Beloj kući okončati rat u Ukrajini. 

Evropski saveznici strahuju da to znači mir pod uslovima koje će diktirati ruski predsednik Vladimir Putin.

Sada se nadaju kako će ubediti  Trampa da u eventualnim pregovorima o miru treba da nastupi sa pozicije snage, ukrajinske i američke .

Evropljani, i euforični i zabrinuti, gledaju i unapred i unatrag

Domaćin samita, mađarski premijer Viktor Orban, neskiveni je Trampov fan. 

Uoči konferencije, izjavio je da telefonom razgovarao sa izabranim američkim predsednikom i najavio” “Imamo velike planove.”

Euforična je i desničarska premijerka Italije Đorđija Meloni, govoreći o “dubokom i istorijskom strateškom partnerstvu koje je oduvek povezivalo Rim i Vašington.”

Evropsko-američko partnerstvo je, međutim, bilo pod stalnim Trampovim pritiskom u prethodnoj vožnji.

Njegova administracija je 2018. nametnula uvoznu carinu na čelik i aluminijum iz Evrope, uz obrazloženje da je strana roba, čak i saveznička, pretnja američkoj nacionalnoj bezbednosti.

Evropski i ostali saveznici su Amerikancima odgovorili carinom na njihove automobile, burbon, puter od kikirija, džins i drugu robu.

Naredne četiri godine mogu dugo da odjekuju

Stoga ne čudi što mnogi u Evropi zaziru da rezultat američkih predsedničkih izbora može odjekivati godinama, uključujući pitanja ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku, migracija i klimatskih promena.

U Budimpešti je i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji će sigurno ponovo moliti za snažniju podršku njegovoj zemlji u odbrani od ruske invazije.

Momenat je izuzetno značajan, jer u Kijevu strahuju da Trampovo obećanje da će “za 24 sata okončati rat” zapravo znači kraj američke podrške.

Nemačka dodatno zapetljala stvari

Politička kriza i raspad koalicije kancelara Olafa Šolca u Nemačkoj dodatno komplikuje stanje. 

Najveća zemlja i najveća privreda u nezgodnom trenutku otvara kampanju za vanredne parlamentarne izbore u koja će iznova otvoriti i front između desničara i blokova političkog mejnstrima.

Upravo završeni izbori u SAD i predstojeći u Nemačkoj “dodaju so i biber ovoj situaciji,” ocenio je poljski premijer Donald Tusk.

Kompas

Pročitajte i: