Šta piše u Rio Tinto studiji o uticaju rudnika litijuma na životnu sredinu u Srbiji?
Kompanija Rio Tinto je medijima u Srbiji prosledila nacrt studije o uticaju na životnu okolinu. U njoj se navodi da uticaja na okolinu može biti, ali kompanija obećava da će učiniti sve što je u njenoj moći da ih spreči ili pak nadoknadi štetu ukoliko do nje i dođe.
Bager u rudniku (Foto: Envato)
Šta kaže Rio Tinto?
Za sada kompanija je prema navodima sa njihove internet strane uložila 450 miliona dolara u okviru „Prethodne studije izvodljivosti, Studije izvodljivosti i drugih studija u okviru Projekta Jadar kako bi shvatila prirodu ležišta Jadar“.
Projekat je i zvanično stavljen van snage 2022. godine kada su se građani Srbije pobunili protiv rudarenja litijuma. Kompanija je tada i podigla tužbu pred Upravnim sudom, a od tada do danas lokalno pravosuđe se nije oglašavalo po ovom predmetu. Rio Tinto je i posle obustave projekta nastavio da kupuje zemlju u regionu Loznice.
Planirano je da Projekat Jadar obuhvata tri međusobno povezane celine – podzemni rudnik, postrojenje za preradu rude i deponiju industrijskog otpada u Štavicama. Ruda bi se iz podzemnog rudnika vadila i na površini pripremala za dalju preradu. Rudnik i postrojenje za preradu činili bi centralni deo Projekta koji bi obuhvatao površinu od 220 hektara.
Šta će se raditi u rudniku?
Što se tiče samog rudnika, to bi bio podzemni rudnik – bez otvorenog kopa iz koga bi se ruda iskopavala na dubinama između 370 i 650 metara.
Rudarske aktivnosti bi se izvodile u dubokoj podzemnoj zoni koja je izolovana od izvora vode koju zahvataju lokalni kopani bunari prosečne dubine od 5 do 25 metara, objašnjava Rio Tinto.
Rudarski otpad (tzv. jalovina) nastajao bi kao višak stena koji se dobija iskopavanjem podzemnih tunela, a odlagao bi se na posebno projektovano odlagalište koje bi se nalazilo u blizini proizvodnog okna.
“Procenjujemo da bi tokom životnog veka rudnika, na sedam tona rude bila iskopana tona jalovine”, kaže rudarska kompanija.
Šta je najveći problem rudnika?
Projekat Jadar obuhvata niz aktivnosti koje bi mogle uticati na podzemne i površinske vode, kažu iz kompanije. Među ključnim mogućim uticajima izdvajaju se promene u protoku površinskih voda zbog izgradnje objekata. Takođe, ističu se i potencijalni uticaji odvodnjavanja rudnika i upravljanja rudničkim vodama, navode iz Rio Tinto.
Zaštita voda je jedan od glavnih prioriteta, navodi se u nacrtu studije – te su planirane mere poput izgradnje sistema za kontrolu erozije kao i izgradnja namenskih obloženih, izolovanih laguna za sakupljanje i korišćenje podzemnih voda iz rudnika, čime bi se potencijalni rizik za vodene ekosisteme sveo na najmanju moguću meru.
Dve nezavisne studije o biljnom i životinjskom svetu sprovedene u proteklih šest godina utvrdile su da se lokalni gubici biodiverziteta mogu nadoknaditi primenom niza mera zaštite i obnove u širem području Projekta Jadar, tvrde iz Rio Tinta.
Koliko je postrojenje za preradu štetno?
Prerada jadarita u finalne proizvode obuhvatila bi procese koji su dobro poznati i temeljno testirani.
Prilikom analize potencijalnih uticaja postrojenja za preradu na okolinu uzeti su u obzir različiti scenariji, uključujući i one sa najnepovoljnijim ishodom, poput potencijalnih havarija.
Ovo ne znači da se očekuje da se takvi događaji zaista i dogode, niti da su svi opisani potencijalni uticaji na okolinu neizbežni. Umesto toga, cilj je bio da se pri planiranju mera za prevenciju i za smanjenje uticaja uzmu u obzir sve mogućnosti i predlože efikasne metode za njihovo ublažavanje, čak i u najnepovoljnijim uslovima.
Deponija u Štavicama
Jadar neće generisati tečan otpad, već je predviđeno da se prerada završava dobijanjem gotovih proizvoda i ostatka koji se suše, navode u studiji. Deo suvog ostatka se šalje u postrojenje za pravljenje zapune za rudnik, a deo sprema za odlaganje na deponiju industrijskog otpada Štavice.
Sistem zaštite deponije projektovan je sa oprobanim rešenjima uključujući višeslojne hidroizolacione obloge koje su fleksibilne čime se izbegava pucanje u slučaju zemljotresa.
Za dodatnu zaštitu, izgradila bi se kanalska mreža oko deponije kao i drenažni sistem. Deponija bi bila projektovana da izdrži zemljotrese u skladu sa standardima Srbije, evropskim i međunarodnim standardima, navodi kompanija.
Aleksandra Nenadović, Nova ekonomija