Šta je teže naći – posao ili radnika?
U Srbiji postoji značajna tražnja za poslom, posebno od strane mladih, ali, paradoksalno, kompanijama postaje sve teže da nađu radnike.
Ilustracija (Foto: Envato)
Mladi imaju visoke ciljeve i želje po pitanju razvoja svoje karijere, te je zato bitno da budu proaktivni i uporni pri traženju poslova. Paradoksalno, kompanije muku muče sa pronalaskom dobrih i stručnih radnika – što nas sve dovodi do nestašice na tržištu rada i sa jedne i sa druge strane.
Koliko praksa sme da traje?
Na samom početku karijere, kao polazna tačka tokom ili nakon studiranja, nameće se praksa, kao sredstvo za sticanje praktičnih veština pred zvaničan ulazak na tržište rada kao zaposleni.
„Praksa može doneti znanje koje vam nedostaje upravo u tim prvim koracima, ali bitno je fokusirati se na učenje i pokazivanje lične volje za radom i inicijative. Kada se praksa završi, možete ostaviti takav utisak na poslodavca da upravo on poželi da vas zadrži u svojoj kompaniji kao ravnopravno zaposlenog“, rekao je predstavnik Infostud-a Miloš Turinski za Novu ekonomiju.
Na pitanje koliki je optimum kada je reč o obavljanju prakse, on smatra da je to oko šest meseci do godinu dana – budući da se sve duže od toga pretvara u „izrabljivanje“ radnika.
Gde greše budući radnici, a gde kompanije?
Govoreći o traženju posla i greškama koje se neretko dešavaju, Turinski je istakao kako je jako česta „nerealna procena sebe“, posebno kod mladih koji kada dolaze na radno mesto imaju nerealna očekivanja oko visine zarade i oko radnih uslova.
S druge strane, gledajući šta poslodavci žele, naravno, ističu se veštine, ali sve više na ceni dobijaju i vrednosti koje neko poseduje.
„Ukoliko poslodavac vidi da neko ima izuzetno izražene veštine koje su neophodne za to radno mesto i za tu kompaniju samo po sebi, a opet nisu baš procenili da će se ta osoba uklopiti u tim, velika je verovatnoća da ta osoba neće dobiti posao bez obzira što joj je CV perfektan – u smislu veština koje poseduje.“
Prilikom potrage za poslom radnici najčešće prave greške pri kreiranju radne biografije (CV) koja im je preko potrebna kako bi stigli do prvog zvaničnog razgovora sa poslodavcem.
„U proseku HR menadžer provede osam sekundi gledajući vaš CV – zato ga posmatrajte kao vaš glavni marketinški alat prilikom konkurisanja na određeno radno mesto“, naglašava Turinski.
Nova ekonomija