Šta ako dobijete prekršajnu prijavu ili vas policija privede na protestu

„Svaka situacija ima određene specifičnosti – gde se desilo, šta se desilo, koji su dokazi, koji su svedoci. Ne postoji uopšten odgovor. Neki ljudi ne mogu da idu na suđenje, teško im je to, stresno i tako dalje. I ja razumem da je nekome lakše da plati. A sa druge strane – ja to ne bih platio.“, kaže za Kompas advokat Aleksandar Petrović i šef pravnog tima Pokreta slobodnih građana.

Na osnovu iskustva besplatne pravne pomoći koji su pružali ljudima u tim situacijama, advokat Petrović kaže da preporučuju i opciju da u roku od osam dana plate kaznu od 2.500 dinara (koja je inače 5.000 dinara) i time da završe priču.

„Niko ne treba da priznaje nešto što nije uradio“

Ukoliko je osoba koja je dobila prijavu voljna i ima snage, pravdu može tražiti u postupku pred sudom.

„Da meni neko podnese takvu prekršajnu prijavu, ja bih išao na sud da dokazujem da nisam izvršio nikakav prekršaj. Smatram da niko ne treba da priznaje nešto što nije uradio. Jer samim tim kad platite kaznu, priznajete da ste izvršili neki prekršaj. Ali isto tako razumem i da neki ljudi ne mogu da idu na sud – da li zbog posla, da li zbog porodice ili stresa – i da im je otud lakše da plate. Većina ljudi koji su se nama javljali su se ipak odlučivali da idu na sud i da ih branimo u tom prekršajnom postupku.“

Šta sa građanima koje privede policija?

Sa sve većim brojem privođenja studenata, građana, ali i advokata, njihove kolege kažu da je u tim situacijama važno zadržati smirenost, pozovu se na svoje pravo na advokata i traže da se on kontaktira. „Savetujem da taj broj bude zapisan na nekom papiru, ne u telefonu, da ne bi morali da otključavaju telefon tamo u stanici, jer postoji opasnost da im se oduzme telefon“, kaže Aleksandar Petrović.

„Ono što bih savetovao je da pre svega ništa ne potpisuju i da uopšte ne komuniciraju sa policajcima bez svog branioca. To može biti advokat koji ih inače zastupa ili advokati koji su na spiskovima koji će pružiti besplatnu pravnu pomoć. Između ostalog i Advokatska komora Beograda je objavila spisak ljudi koji će to pružati. Najbolji savet je, dakle, da zovu advokata i da se sa njim konsultuju u tom konkretnom slučaju, jer će advokat koji se bude javio znati šta konkretno da radi. Svaki drugi savet nosi rizik da bude pogrešno protumačen i da se građani ne snađu u toj situaciji.

Ukratko, ne priznajte ništa i ne slušajte savete policajaca. Njihov posao nije da vas savetuju već da sprovode zakon, a na vama je da imate svog branioca koji će da se bavi zaštitom vaših prava“, objašnjava sagovornik Kompasa.

„Inicijativa“ Vladimira Đukanovića

Član predsedništva Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović pozvao je u ponedeljak državne organe da u cilju efikasnosti sve prekršajne postupke zbog blokada maksinalno ubrza i da policija – na licu mesta uručuje kazne.

„Kolega je advokat isto kao i ja. Ne znam na koji način on može da se obraća policijskim službenicima koji potpadaju pod MUP, on uopšte nema ingerencije za to. On je i narodni poslanik, tako da ja uopšte ne vidim po kom osnovu on tu nekoga poziva. Jasno je i kako se sprovode ovi postupci. Ako postoji sumnja da je izvršen neki prekršaj, piše se prekršajna prijava, a onda ko želi to – pokrene postupak pred sudom i dokazuje se. I to je normalan tok.

Ali ja razumem šta oni žele. Oni žele da naprave jedan vid brzih postupaka i kažnjavanja bez ikakvih suđenja i da ljudi prosto krenu da se plaše da li mogu da izražavaju na taj način svoje građansko nezadovoljstvo“, kaže Petrović.

Kad gradonačelnik podnese krivičnu prijavu

Ljuti zbog pomilovanja nasilnika koji su studentkinji polomili vilicu i nezadovoljni učinkom novog gradonačelnika, neki građani Novog Sada su protekle nedelje „posetili kućne adrese“ predsednika SNS-a Miloša Vučevića, gradonačelnika Žarka Mićina i predsednice Pokrajinske vlade Maje Gojković. Žarko Mićin je podneo krivičnu prijavu za ugrožavanje sigurnosti protiv N.N. lica. Prijava je na kraju, kako prenose mediji, napisana advokatu Srđanu Kovačeviću, koji je rekao da je spontano okupljanje građana zakonom dozvoljeno.

„Na osnovu onoga što znam iz medija, po mom mišljenju – nema krivičnog dela, ali zadržavam pravo da promenim mišljenje za slučaj da se detaljnije upoznamo sa konkretnim činjenicama – da li se tamo nešto desilo, da li je neko tamo nešto rekao.

Ono što ja iz medija znam to je da su se ljudi samo okupili ispred određenih zgrada u određenim ulicama. To je javni prostor. Sama činjenica da se neko okuplja na nekom mestu na javnom prostoru ne može nikako da predstavlja neko ugrožavanje sigurnosti, odnosno ne ispunjava elemente tog krivičnog dela“, kaže advokat Aleksandar Petrović.

On podseća na primer iz svoje prakse u slučaju Pavla Grbovića, predsednika Pokreta slobodnih građana, kada su mu pretili objavama na društvenim mrežama.

„Konkretno, sa jednog profila bila je upućena poruka ‘Daj Bože građanskog rata, da te ubijemo sa zadovoljstvom’. Znači, to je vrlo konkretno. Podneta je krivična prijava Višem javnom tužilaštvu u Beogradu koje je tu krivičnu prijavu odbacilo sa navodima da ta pretnja nije dovoljno konkretna, jer je uslovljena izbijanjem građanskog rata. Pri tom je Pavle Grbović bio napadnut i u Zemunu i udaren od strane nepoznatog lica.

Ja sam izjavio prigovor na to odbacivanje. Apelaciono tužilaštvo je to potvrdilo. Znači, ako vam neko kaže: ‘Daj Bože građanskog rata da te ubijem sa zadovoljstvom’ i ako to nije dovoljno konkretno, po meni ne može da bude dovoljno konkretna pretnja ni to što je neko na ulici ispred nečije zgrade“, navodi Petrović.

On dodaje da pojedini postupci mogu da se tumače kao selektivna primena zakona. „Hoću da kažem da ako bi tužilaštvo u ovom predmetu postupalo i ne bi odbacilo krivičnu prijavu, bilo bi jasno da postoji razlika između toga ko podnosi krivičnu prijavu – da li je to neko iz vlasti ili neko iz opozicije. Jer za opoziciju, očigledno, ovakvo delo mora da bude vrlo konkretizovano da bi se uopšte postupalo po njemu“, zaključuje advokat Petrović.

J. Lazić / Kompas

Pročitajte i: