Srpska dijaspora u Nemačkoj peticijom skreće pažnju Bundestagu

“Ako ijedna država u Evropi ima uticaj na Srbiju i Evropsku uniju, to je Nemačka. Dakle, oni i te kako mogu da utiču na to da se pomnije posmatra šta se kod nas dešava. Sada je drugo pitanje da li oni to žele da učine. Nemačka politika se ne menja preko noći, oni još od Angele Merkel i Briselskog sporazuma prihvataju Aleksandra Vučića kao pregovarača. Dokazao se kao sposoban za to i oni tolerišu velike stvari u Srbiji zarad dobrobit ‘mira’. To je po meni klasična stabilokratija” ocenjuje za Kompas jedan od pokretača peticije.

U samom tekstu peticije traži se da Savezna vlada Nemačke kontinuirano šalje diplomate na proteste, suđenja i izborne događaje u Srbiji, kvartalno podnosi izveštaj o stanju ljudskih prava, zahteva zaštitu od policijskog nasilja i oslobađanje političkih zatvorenika, kao i da dosledno uslovljava pomoć Evropske unije poštovanjem pravnih standarda.

“Najveći efekat koji peticija može da ima jeste da se Nemačka direktno uključi u posmatranje izbora u Srbiji. Videli smo u Kosjeriću i Zaječaru koliko je bilo neregularnosti i mi smatramo da samo kroz strani monitoring, kao recimo OEBS, možemo da obezbedimo normalne izborne uslove”, kaže Nikola Ločki.

Srpska dijaspora uz studente

Podrška u inostranstvu za sunarodnike počela je kada su studenti 12. aprila biciklima prolazili kroz Ulm. Tadašnja „Tura do Strazbura“ privukla je pažnju i gradonačelnika Martina Bendela koji ih je pozdravio i usklikom Pumpaj, a na dočeku su bili prisutni pripadnici srpske dijaspore.

Osim dočeka, obezbedili su da studenti spavaju u njihovim domovima i organizovali stvari potrebne za studente. “Krenulo je od grupe Ulm je uz studente, nakon čega smo svi ostali povezani i širili svoju mrežu širom dijaspore u Nemačkoj”, kaže Ločki. “Skoro svaki grad ima svoju grupu i u tome smo zajedno. Peticija je nastala kada su studenti maratonci trčali štafetni ultramaraton do Brisela (5. maja) tada smo se pitali šta možemo još da uradimo kako bi pomogli.” Nikola Ločki kaže da je pokrenuo potpisivanje peticije onlajn i uživo, kao i da će dobiti odgovor nemačke vlade, samo bez javne rasprave.

Kako se u inostranstvu gleda na današnju Srbiju?

“Slika Srbije u Nemačkoj je dosta opterećena prošlošću, pogotovo zbog toga što su isti ljudi na vlasti danas. Tako da oni generalno imaju stav da se Srbi nisu mnogo promenili od 90-ih godina”, kaže Ločki.

“Ipak, od kada su protesti na ulicama postalo je upadljivije da se nešto dešava. Na okupljanjima u Nemačkoj su se pridružili mnogi jer su prepoznali energiju, kao recimo i moja devojka. Bilo je takođe i zvaničnika koji su nedvosmisleno davali podršku.”

Ločki ističe da je percepcija Srbije u Nemačkoj i dalje opterećena ratovima devedesetih, ali i da drugi ratovi uzimaju prioritet u odnosu na ono što se dešava u Srbiji. “Nemačka ima svoje probleme, kao što je Gaza i Ukrajina, tako da Srbija nije u prvom planu. Ipak, bez obzira na to što smo “nebitniji”, veliki događaji se komentarišu. Što se tiče nemačkih medija koji su malo liberalniji, oni su jasno protiv vlade Aleksandra Vučića jer vrlo dobro znaju šta se dešava. Nisu neinformisani i znaju da srpska vlast primenjuje stvari koje nisu u potpunosti prihvatljive u demokratskom društvu”, ocenjuje on.

“Recimo, batinaši. Oni su videli i znaju da to postoji na ulicama u Srbiji. I izveštavaju o tome, tako da polako počinje da se izveštava o konkretnim događajima – ali još uvek je to premalo.”

Međutim, Ločki ističe da dešavanja na ulicama jesu toliko glasna da se ne mogu ignorisati. “Što više ljudi diže glas, što se više ljudi bori, to smo jači i glasniji. Samim tim, to održavanje privida može da funkcioniše dokle je sve mirno, je l’ tako? Kada ljudi počnu da se bune i kada to traje toliko dugo kao što traje u Srbiji, u jednom momentu će morati da se odluče da li će izabrati vrednosti ili će krenuti putem koji će i samoj Nemačkoj naneti štetu u budućnosti”, kaže on.

Šta najviše boli Srbe van zemlje

Jedna od tačaka u peticiji odnosi se na to da Savezna vlada Nemačke javno zahteva zaštitu od policijskog nasilja, a to je i jedna od najbolnijih tačaka Srba u dijaspori. Sagovornika Kompasa, kako kaže, najviše pogađa da ljude na ulicama privodi “policija” koja se ne predstavlja, pa ih vozi u nekim džipovima koji su bez tablica, neobeleženi. “Prosto ti ne znaš da li je to klan ili je regularna policija. To je ono što me najviše zaprepastilo”, kaže Ločki.

“Ne mogu da prihvatim ni nasilje koje se vrši nad demonstrantima”, kaže Nikola. “Posebno kada se nalaze na podu ili oboreni na zemlji, pa ih njih desetorica prebiju. Sećam se kada je davnih dana Ivica Dačić govorio da policija ne sme da pipne čak i napadača ukoliko ne pokazuje znake otpora i sedi na zemlji. Vidim da se više ne poštuje to.” Ločki ističe da se Srbija se nikada nije oslobodila “loše prakse, sistemske korupcije i problema u sudstvu”, ali dodaje: to nije tako od Vučića, već da traje mnogo duže. “Potrebno je da se oslobodi zemlja od aktuelne vlasti, ali mislim da je problem mnogo dublji u našem društvu”, ističe on.

Nikola Ločki govori da se u dijaspori nalazi veliki broj pripadnika srpske nacionalnosti koji žele da žive u uređenom sistemu i da im deca odrastaju u istom. Navodi da novac često nije ni najveći faktor, koliko nemogućnost da se u Srbiji živi dostojanstveno bez učlanjenja u vladajuću stranku.

“Mi iz dijaspore vidimo da studente u Srbiji podržavaju i prozapadno orijentisani građani i oni koji ne dele takvo mišljenje. Tako da su zajedno i levo i desno, i gore i dole. To je nama skrenulo pažnju da moramo da vodimo naše borbe u dijaspori. Mi podržavamo i radimo koliko možemo. Jer smo deo naroda. Kada je bio 15. mart, tada se tražila karta više za let. Ja sam lično putovao 200 kilometara od Štutgarta da bih uhvatio let i stigao u Srbiju. Tada je takva energija bila – to se ne doživljava svaki dan”, kaže za Kompas Nikola Ločki.

Vasilija Antonijević/ Kompas

Pročitajte i: