Srbija u trgovinskim makazama: Jaz između izvoza i uvoza sve veći
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva dva meseca tekuće godine beleži međugodišnji rast od 4,7 odsto, pa je u ovom periodu dostigla 11,1 milijardu evra, ukazuju poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Ilustracija Paola Felix Meza / Nova ekonomija
Ali, za ovaj rekordan rezultat nije zaslužan uspeh srpskih izvozno orijentisanih preduzeća – naprotiv.
U čemu je problem?
Izvoz u januaru i februaru zapravo se smanjio u poređenju sa istim mesecima prošle godine, za 0,6 odsto, pa je iznosio je 4,6 milijardi evra. Sa druge strane, uvoz robe skočio je čitavih devet procenata, dostigavši 6,4 milijarde evra. Ovo znači da smo u spoljnoj trgovini samo za prva dva meseca zabeležili „minus“ od 1,7 milijardi evra, što je za gotovo 50 odsto više nego tokom uporedivog perioda 2024. godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je nastavila da opada i tokom prva dva meseca i sada iznosi 72,7 odsto – što je znatno lošije od lane zabeležene pokrivenosti od gotovo 80 odsto.
Konkretno, izvoz u februaru je opao za 4,1 odsto, dok je uvoz bio sedam procenata veći nego u istom mesecu prošle godine.
Šira slika
Ekonomski pokazatelji Srbije, prvenstveno u spoljnotrgovinskoj razmeni, pokazuju negativne tendencije od druge polovine prošle godine.
Deficit spoljnotrgovinske razmene naglo raste, a u poslednja dva tromesečja 2024. godine dostigao je čitavih 10 odsto BDP-a.
Razlog je što su doslovno sve komponente spoljnotrgovinske razmene na nizbrdici: Smanjuju se doznake, raste odliv po osnovu dividendi i kamata, a uvoz raste brže od izvoza. Sada vidimo da se isti trend nastavio i u tekućoj godini.
Ko je kriv?
Bez brige, nisu studenti (barem za sada). Glavni krivac je evropska auto-industrija, koja se bori sa sopstvenim problemima. Ali, njihovi problemi su i naši problemi, jer mnoštvo domaćih kompanija evropske proizvođače opskrbljuje komponentama.
Januarski izvoz u Nemačku je smanjen sa 344 miliona evra prošle, na 304 miliona ove godine, a izvoz u Italiju pao je sa 147 na 125 miliona evra.
U februaru je situacija bila još nepovoljnija. Uvoz u Nemačku je sa 725,7 miliona evra pao na 600,8 miliona evra (smanjenje od gorkih 17,2 odsto), dok je izvoz u Italiju istovremeno opao za preko 10 odsto.
Dobre rezultate ostvarujemo sa nekim drugim državama, na primer sa Kinom, ali i ovde uvoz raste brže od izvoza. Prvo mesto u spoljnoj trgovini sa Srbijom i dalje drži Nemačka, ali Nova ekonomija procenjuje da će se (ukoliko se ovi trendovi nastave), Kina preuzeti prvo mesto već u aprilu ove godine.
Treba imati u vidu da će se tek u narednom periodu osetiti pravi efekti sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji je stupio na snagu prošle godine.
M. Agatonović/Nova ekonomija