Srbija se zadužila više od milijardu evra: U planu još veće zaduživanje
Srbija je odlučila da proširi emisije državnih hartija od vrednosti i zaduži se na tržištu preko dinarskih desetoipogodišnjih obveznica.
Foto: Envato
Razlog je, prema Upravi za javni dug, bilo veliko interesovanje investitora koje je iskazano na prvoj aukciji u januaru, kada se država zadužila 111,3 milijarde dinara.
Pre nekoliko dana vlast se zadužila još 25,15 milijardi dinara, ali nije ispunila prostor koji je sebi ostavila do proširenja od 180 milijardi evra. Ipak, bankari smatraju da će prostora za to biti u narednim mesecima.
Srbija je imala planirani obim prodaje od 20 i 30 milijardi dinara na aukcijama u januaru i martu, ali je već u januaru emitovala 120 milijardi dinara obveznica. Od toga, prodala je 111,3 milijarde, da bi onda dodala još 68,7 milijardi pred martovsku aukciju. Tada je uspela da proda 25,15 milijardi.
Tako se proširenje obima emisije na 180 milijardi dinara desilo u trenutku kada je zemlja već tri meseca u političkim previranjima.
Ovo nije sve od zaduženja koja nas očekuju u ovoj godini, jer analitičari Erste gupe najavljuju „aktivnosti refinansiranja koje treba da ostanu relativno dobro diversifikovane, uključujući emisiju evroobveznica (do dve milijarde evra), domaće emisije (do 2,1 milijarde evra) i zajmove iz komercijalnih izvora (do 3,1 milijarde evra)“.
Šta to znači?
Aukcije i emisije obveznica su prodaja hartije od vrednosti kojima se država zadužuje.
Po isteku zaduživanja, onaj ko je emitovao dug, mora i da vrati celokupnu uzajmljenu sumu, osim što isplaćuje i kuponske stope (kamate) u međuvremenu.
Država se zadužuje u dinarima
Ministarstvo finansija donelo je odluku da se zaduži u dinarima, u trenutku kada su kamate za zaduženja u evrima mnogo niže.
„Pretpostavljam da to ima malo veze i sa očekivanjima, na relaciji Narodna banka Srbije (NBS) i Ministarstvo finansija da bi povukli deo dinara sa tržišta i da malo zaustave inflaciju, a jedan od mehanizama je da neko vreme to (dinare) malo povučete da ne bi otišlo na drugu stranu u potrošnju, a da država onda to usmerava, nadam se, u dobre projekte,“ kaže Vladimir Vasić, finansijski konsultant i dodaje da on samo može da pretpostavlja da je to razlog.
Inflacija u Srbiji je uporna, a NBS nije spuštala kamatne stope od septembra prošle godine upravo navodeći rast cena kao problem, uz geopolitiku. U februaru, rast cena je bio na 4,5 odsto, na gornjoj granici cilja centralne banke, ali je oko tog nivoa već duže vreme.
Nova ekonomija