Srbija šampion u Evropi po najvećem broju radnih sati
Radnici u Srbiji prosečno rade oko 42 sata, dok su prosečne plate u regionu manje samo u BiH, Severnoj Makedoniji i Albaniji.
Svake godine se u Srbiji desi preko 50 smrtnih slučajeva i 20.000 povreda na radu, dok smo po nejednakosti dohotka na četvrtom mestu u Evropi. (Foto: Envato)
Gostujući u podkastu „Pola sata Demostata“, politikolog Nikola Tamburkovski je ocenio da je uskraćivanje prava radnicima u Srbiji bilo deo jednog šireg društveno-istorijskog procesa, u kojem je stvoren ekonomski sistem koji danas u potpunosti služi samo interesima domaćeg i stranog krupnog kapitala.
Prosečna plata u Srbiji iznosi 811 evra, a radnici u proseku nedeljno rade 42,1 sat, što je najviše u Evropi. To znači da radimo šest ili sedam sati više od proseka nedeljnih radnih sati u državama EU.
U Srbiji radnici i sami traže da rade prekovremeno, zato što im regularna zarada nije dovoljna za pristojan život, kaže Tamburkovski.
Odsustva sa posla
Radnici u Srbiji su na dnu liste po tome koliko često uzimaju odsustvo zbog bolovanja.
Prosečno odsustvo u radnom kolektivu u Srbiji na dnevnom nivou je 5,9 odsto. Manje odsustvuju samo radnici u Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj i Poljskoj.
Odliv radne snage
Prema podacima Svetske banke, iz Srbije godišnje ode između 30.000 i 60.000 ljudi, a prosek iznosi oko 45.000.
Za 20 godina smo izgubili 14 odsto stanovništva i to su uglavnom radno aktivni i sposobni ljudi, u velikom procentu visokoobrazovani, koji odlaze jer žele bolji život i bolje uslove rade.
Država na to reaguje vrlo ograničeno, a poslodavci ne reaguju nikako, kaže politikolog i dodaje da mi zbog tog odliva gubimo 6,7 milijardi evra. Ta vrednost se preliva u države u koje one odlaze.
Drugi problem, o kojem govore poslodavci, jeste deficit kvalifikovane radne snage – od IT stručnjaka do zanatlija. Kada ljude plaćate malo, vi šaljete signal tržištu rada da te profesije nisu potrebne.
Posledično, na kraju se suočavamo se nedostatkom kadrova u profesijama.
Stavovi radnika
Zajedničko istraživanje Solidariti centra i Demostata je pokazalo da 81 odsto radnika nema poverenja u sindikate, samo 16 odsto ima delimično poverenje, a tri odsto ima potpuno poverenje.
Samo šest radnika je uopšte upoznato sa time šta sindikat radi, a sedam odsto njih veruje da sindikat vrši neki uticaj u ekonomsko-socijalnom dijalogu.
70 odsto radnika kaže da bi im jedino plata od 80.000 dinara i više bila dovoljna za pristojan život, a istovremeno samo 16 odsto radnika tvrdi da prima tu platu, prenosi Vreme
Recimo, 50 odsto radnika kaže da im je mala plata najveći problem, a 22 odsto navodi da im je najveći problem nesigurnost radnog mesta. (Kompas/Vreme/Demostat)