Drakonsku kaznu za bacanje pikavaca niko ne piše
Berlin je pre neki dan kaznu za bacanje pikavca na ulicu povećao sa 55 na 250 evra. Kazna za isti prekršaj u Beogradu je do tog trenutka bila dvostruko veća. Je li je iko ikada platio?
Srbija je zemlja pušača. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, četvrta je na svetu, sa udelom pušača u stanovništvu od skoro 40 odsto.
To se vidi svuda u Srbiji, čak i kada pušača nema na vidiku. Naime, na ulicama uvek ima opušaka. Samo u Beogradu, svakog dana se milioni cigareta pretvaraju u opuške.
Mnogo tog đubreta završi na ulici, a često je koncentrisano kod određenih mesta, na primer stajališta gradskog prevoza, navode iz JKP Gradska šistoća.
U Berlinu 250 evra za bacanje pikavca
Pikavci su pošast i u drugim gradovima. Tako je Berlin ove sedmice rešio da poveća kaznu za bacanje pikavca na ulicu sa 55 na 250 evra.
Međutim, i domaće vlasti imaju osnov da napišu drakonsku kaznu nekome ko baci opušak na trotoar. Mogućnost novčane kazne pritom uopšte nije novost.
“Pranje kola na ulici, bacanje otpadaka, pljuvanje, stvaranje prljavštine… sve je to zabranjeno i kažnjivo. Samo, ne znamo da li je ko zbog takvih navika pozvan na odgovornost”, naveo je autor Beogradske 29. marta 1976.
Instrument postoji, ali ko će da svira?
Bacanje opušaka na javnom mestu u Srbiji spada u kategoriju nesavesnog odlaganja otpada i regulisano je Zakonom o upravljanju otpadom, navode za Vreme iz advokatske kancelarije Stojković. Kazne mogu biti novčane i zavise od slučaja.
Primenu zakona nadziru Komunalna milicija i Inspekcija zaštite životne sredine. U Sekretarijatu za inspekciju, nadzor i komunikaciju grada Beograda su na upit rekli da komunalni milicioner za bacanje opušaka van posude za otpatke mođe da napiše kaznu od 10.000 dinara.
Sekretarijat, međutim, nije odgovorio na pitanje dešava li se to ikada. Verovatan odgovor je – skoro nikada.