Srbija, po Vučiću „velesila u gašenju požara“, daje tri miliona evra za pomoć ljudima kojima su izgorele kuće
Srbija se tokom prethodnih dana suočila sa brojnim požarima, pre svega na jugu i u centralnim delovima zemlje. Situacija nije bila nimalo bezazlena – vatrogasci su samo u jednom danu morali da gase čak 628 požara. Prve procene pokazuju da izgorelo na stotine kuća i zgrada, kao i hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta.
Požar u Topoli, 7. jul 2025. (Foto: FoNet / ToPres)
Samo u ponedeljak, vatrogasci u Šumadiji primili su čak 1.200 poziva, a u toku dana je evidentirano 148 požara. U nekim mestima, vatra nije zahvatila samo njive, već i stambene objekte. Tokom požara povređene su četiri osobe i dva vatrogasca a vanredna situacija je proglašena u Kragujevcu, delu Bora, u Žitorađi, Prokuplju i Zaječaru.
Sedam dana unapred znali smo da smo u opasnosti od požara
Profesor Šumarskog fakulteta Slobodan Milanović, koji predaje upravo zaštitu šuma od požara, kaže za Novu ekonomiju da smo mogli da budemo spremni na ono što se dogodilo. Prema njegovim rečima, postoji portal Evropske komisije koji, u kontekstu šumskih požara, daje svakodnevnu prognozu za sedam dana unapred.
“Srbija je tokom ponedeljka i utorka bila u zoni ekstremne opasnosti od izbijanja požara. To znači da smo mogli da budemo spremni, pogotovo imajući u vidu da na ovako visokim temperaturama, kada je suša, i najmanja ljudska aktivnost može da izazove požar”, objašnjava profesor Milanović.
Iako se predsednik Srbije prošle godine pohvalio specijalnim helikopterima za gašenje požara, prilikom gašenja velikog u Bloku 70 na Novom Beogradu i rekao da smo „velesila u gašenju požara“, profesor Milanović smatra da je sistem za suzbijanje i gašenje požara u Srbiji izrazito loš.
“Mi nemamo nikakav sistem. Nama fali ljudstvo, ali ne samo to. Treba da imamo sistem, da znamo na kojim lokacijama je najveća opasnost, da ljudi mogu da se upozore na vreme”, zaključuje Milanović, koji objašnjava da nije dovoljno čekati da neko ko primeti požar nazove vatrogasce.
Povećati „bezbednosnu kulturu“ građana
Vladimir Jakovljević, profesor na Fakultetu bezbednosti i stručnjak za zaštitu od požara i eksplozija, kaže za Novu ekonomiju da, iako se tokom poslednjih godina radilo na povećanju kapaciteta, opreme i ljudstva nikada nije dovoljno.
“Radilo se na obuci ljudstva, specijalnih jedinica, nabavljala se oprema, recimo helikopteri. Međutim, sve je to nedovoljno, a pogotovo kada se desi da je otežan pristup požaru”, kaže Jakovljević.
Prema njegovim rečima, potrebno je povećati “bezbednosnu kulturu” građana. Naime, iako trenutno nije moguće reći da li je na nastanak i rasplamsavanje požara uticao i ljudski faktor, građani treba da znaju da i mala nepažnja može da dovede do požara velikih razmera.
Meštani nezadovoljni reakcijom vatrogasaca
Međutim, meštani sela Dubovo u Topličkom kraju uputili su otvoreno pismo javnosti u kojem tvrde da su vatrogasne službe ipak mogle bolje da odreaguju. Primera radi, meštani ističu da u kritičnim trenucima policija nije dozvolјavala prolaz vozilima do ugroženog centra sela, čime su sprečeni pokušaji meštana da stignu do požara i pomognu. Na lice mesta su, prema njihovom svedočenju, stigla samo dva vatrogasca sa ručnim prskalicama, bez ozbilјnije opreme.
Nova ekonomija