Stiže “nacionalna čitanka”, za “osećaj pripadnosti Srbiji”

Ministarstvo prosvete odvojilo je 320 miliona dinara iz budžetske rezerve za pripremu i nabavku “nacionalne čitanke”. Štivo će biti obavezno u svim osnovnim i srednjim školama na srpskom jeziku od predstojeće jeseni. Cilj je da deci razvije „osećaj pripadnosti Srbiji“.

Šta je nacionalna čitanka i čemu služi?

„Nacionalna čitanka koristi se u cilju razvijanja ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanja svesti i osećanja pripadnosti Srbiji, poštovanja i negovanja srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina, razvijanja interkulturalnosti, poštovanja i očuvanja nacionalne i svetske kulturne baštine“, navodi se u zvaničnom obrazloženju kojim je ova knjiga uvedena u školski program. Čitanka obuhvata sadržaje programa predmeta srpski jezik, odnosno srpski jezik i književnost, svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, likovna kultura i muzička kultura. Koristiće se u svim razredima.

Zapravo se radi o četiri čitanke: jedna za đake prvog i drugog razreda osnovne škole, druga za trećake i četvrtake, treća za starije razrede u osnovnoj školi i četvrta za celu srednju školu.

Odakle novac za čitanku?

Novac za pripremu i štampanje nacionalne čitanke ide iz budžetske rezerve. To znači da je neki novac prenamenjen, odnosno da je neko sada ostao bez njega. U konkretnom slučaju, bez 2,7 miliona evra u dinarima ostao je projekat izgradnje obrazovno-naučnih centara. Gradnja ovih centara sada mora da uspori, odnosno da sačeka narednu godinu. Uslov je da dogodine uopšte bude novca za to.

Šta je pozadina?

Nacionalna čitanka nastala je posle brojnih rasprava o kvalitetu udžbenika u Srbiji i načinu na koji su predstavljeni, prevashodno istorijski događaji i uloga Srbije u njima. Sve je počelo posle emitovanja filma Dara iz Jasenovca na RTS-u 2021. Posle toga je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin u Skupštini izjavio da “udžbenik istorije mora da napiše država Srbija”. U to vreme javnost je bila oštro podeljena po pitanju kvaliteta ovog filma, a podelu je produbio bosanski film Aida, koji se bavi pitanjem Srebrenice.

Odmah posle Vulina, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na televiziji ponovio da udžbenike iz srpskog, istorije i geografije može da piše “samo država”. Kako je dodao, „da pišete i da vam Jasenovac bude deset minuta jednog časa, e to sad mačku o rep… Neće oni više da tumače. Sad će država da napiše udžbenike“. Tako je i bilo, ali pokazalo se da je izrada udžbenika ipak komplikovan posao iz kog bez kompletne promene važećih pravila nije moguće isključiti privatne izdavače. Stoga se od toga odustalo u korist nove ideje, takozvane nacionalne čitanke.

Inače, sve udžbenike u Srbiji odobrava odobravaju nadležni državni organi.

(Nova ekonomija)

Više o ovoj temi čitajte na: