Srbija nije iskoristila sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom
Ekonomski analitičari kažu da je na snazi otklon od Rusije koji se jasno oslikava i kroz ovaj pad, ali da Srbija ni inače ne koristi prilike koje nude ovakvi trgovinski ugovori, koje ona ima sa više zemalja.
Kremlj (Foto: Artur Janas, Pixabay)
Ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Rusijom u značajnom je padu od početka ove godine, naglašavajući činjenicu da Srbija nikada nije uspela da iskoristi potencijal Sporazuma o slobodnoj trgovini Rusije i Srbije, potpisanog avgusta 2000. godine.
Ekonomista Saša Đogović kazao je da su jabuke zauzimale značajno mesto u izvozu u Rusiju, ali je ta roba preusmerena na druge destinacije.
„To znači da smo pronašli alternativna tržišta, čime se pobija teza svih onih koji su jadikovali – a šta ćemo sa jabukama ako se uvedu sankcije Rusiji? I bez sankcija Rusiji, jabuke jednostavno idu na druga tržišta – Veliku Britaniju, Portugal, Saudijsku Arabiju. Sa sporazumom o slobodnoj trgovini sa Egiptom, što se očekuje uskoro, novo tržište će vrlo brzo biti otvoreno i to ono koje je blizu. Uvek postoji alternativa“, rekao je Đogović.
Koliki je bio izvoz?
Kada se pogledaju vrednosti uvoza i izvoza tokom godina, vidi se da nije bilo puno odstupanja. U 2020. godini iz Rusije je uvezeno robe u vrednosti od 1,6 milijardi dolara. Ta zemlja je bila na četvrtom mestu uvoznika u Srbiju.
Naredne godine uvoz je vredeo 1,8 milijardi dolara, 2022. godine 3,1 milijardi i 2023. godine se već beleži značajan pad i Rusija se spušta na peto mesto uvoznika sa 1,7 milijardi dolara.
Srpski izvoz u Rusiju na šestom mestu
S druge strane, vrednost srpskog izvoza u Rusiju u 2020. godini bila je 911 miliona dolara čime je ova zemlja zauzela šesto mesto na rang listi izvoznih destinacija za nas.
Naredne godine pala je na sedmo mesto uz izvoz vredan 996 miliona dolara. U 2021. godini izvoz u Rusiju vredeo je 1,2 milijarde dolara, dok je prošle godine ta zemlja bila na osmom mestu naših najvećih izvoznih partnera, za robu vrednu takođe 1,2 milijarde dolara.
„Kada se posmatra dugoročno, to je vrlo stabilno i u pogledu onoga što uvozimo i u pogledu onoga što izvozimo, nekada se samo jednokratno promeni iznos, a to se tiče recimo nabavke vojne opreme za namensku industriju. Najveća razlika potiče od cena, kada imate veliku razmenu energenata tada cena poraste, ali po fizičkom obimu ništa se tu ne menja. Ništa nije doprineo taj Sporazum o slobodnoj trgovini, nije bilo veće razmene“, objašnjava Ivan Nikolić, ekonomista iz Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).
On je u svom radu 2022. godine je zabeležio da iako Srbija sa Rusijom ima potpisan sporazum, nijedna od strana nisu dovoljno iskoristile ovaj program, a razlozima se još niko nije bavio.
Prema tadašnjim nalazima ekonomiste Nikolića, ugovor sa Rusijom mogli su da koriste i strani investitori, pa je posledica bila to da su strane kompanije otvarale proizvodnju u Srbiji i koristile bescarinski pristup tržišta sa kojima država ima sporazume o slobodnoj trgovini.
Među deset najvažnijih izvoznika iz Srbije u Rusiju, devet su tada bili strani investitori, od toga osam iz Evropske unije u različitim oblastima poslovanja. Za razliku od drugih geografskih destinacija, izvoz robe u Rusku Federaciju ne raste.
(Aleksandra Nenadović, Nova ekonomija)