Srbija leži na rudi vrednoj 200 milijardi dolara: Razvojna šansa koju propuštamo ili ekološka bomba?

Ako zanemarimo projekat „Jadar“ i kompaniju „Rio Tinto“, koja nije uspela da ubedi ne samo ekološke aktiviste, već i javnost da rudarenje na ovom prostoru neće naneti štetu, pitanje je ima li autoriteta iz nauke i struke koji bi dao odgovor na pitanje da li su rude koje su procenjene na više od 200 milijardi razvojna šansa ili zla sreća i put u propast Srbije, piše NIN.

Svetska banka: Da li je Srbija spremna da iskoristi šansu?

Ključno je pitanje, ističe se u analizi Svetske banke, da li je Srbija spremna da iskoristi tu priliku, s obzirom na to da u poslednjih nekoliko decenija nisu otvoreni veći rudnici i da se nije mnogo odmaklo od istraživanja ka eksploataciji.

U studiji stoji i značajna konstatacija – Srbija ima mogućnost da postane globalni dobavljač za litijum i bakar. Ova analiza i studije nekih domaćih institucija nagoveštavaju da bi, ako bi se iskoristile bar neke rudne rezerve, Srbija za 10 godina mogla sadašnje učešće rudarstva u BDP da podigne sa 2,1 do 2,7 odsto na pet ili čak 10 odsto. Naravno ako bi uspeli da se pomire ekološki i ekonomski standardi.

Ekološki i ekonomski standardi su očigledno pomireni u značajnom delu sveta gde rudarska proizvodnja raste, tvrdi za Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije.

„Rudarska industrija u celom svetu cveta, sa enormnim ulaganjima. Prema podacima publikacije ‘Global Mining Investment Outlook’, za 2021. godinu nivo ulaganja u rudarstvo u svetu je oko 1,8 triliona dolara, a aktivno je oko 13.000 rudarskih projekata. Prema istom izvoru, nivo investicija u rudarstvu u EU je oko 70 milijardi evra sa tendencijom rasta. Rast investicija u rudarstvu u svetu i u EU povezan je sa problematikom kritičnih mineralnih sirovina, klimatskim promenama, dekarbonizacijom, održivim izvorima energije i razvojem čistih tehnologija“, objašnjava Mijatović.

Rudarenje u svetu ne pada nego raste

Njegove navode potvrđuje Čedomir Beljić, profesor na Rudarsko-metalurškom fakultetu u Beogradu.

„Rudarska proizvodnja u svetu ne pada, ona raste. Koristi od rudarstva su velike i nesporne, naravno, uz uvažavanje zaštite životne sredine. Ulaganja u ugljani sektor, verujte, rastu, ne padaju. S jedne strane imamo opravdane zahteve po pitanju ekologije, s druge strane imamo industriju koja je bazirana na mineralnim sirovinama koje su esencija industrijskog razvoja i tehnološkog napretka i bez toga jednostavno ne može. Mora se naći balans i u Srbiji, jer je ona rudarska zemlja. U temeljima srpske države je rudarstvo, to nije ni mit, ni šarena laža, pa je potpuno izvesno da se rudarstvo neće zaustaviti“, objašnjava Beljić.

Profesor Beljić pak pojašnjava da je, i pored mnogih kritičnih materijala kojih ima u Srbiji, EU najviše zainteresovana za tri.

To su litijum, bakar i nikl. Jedan od kritičnih materijala na listi EU je ugalj, što čudno zvuči zbog karbon fri politike, ali koks se može dobiti jedino od ugljovodonika ili uglja“, pojašnjava Beljić.

Ka granici sa Severnom Makedonijom leži sedam miliona tona rude

Podaci Ministarstva energetike i rudarstva pokazuju da od metala u Srbiji ima najviše bakra, čije su bilansne rezerve 1,35 milijardi tona (geološke 2,5 milijardi) i koncentrisane su u regionu oko Bora, kao i zlato, od oko 98 tona. Postoje i preliminarni rezultati da u južnoj Srbiji, na granici sa Severnom Makedonijom i Bugarskom, postoje bilansne rezerve od gotovo sedam miliona tona rude.

Slede rude olova i cinka sa rezervama oko 6,2 miliona tona, rude molibdena sa oko 1,2 milijarde tona, antimona sa oko 4,1 milijardu tona… Tu je i cink, čije su vanbilansne rezerve oko 27 miliona tona.

Kompas/NIN

Ceo tekst pročitajte OVDE.