Minimalac u Evropi ide i do 2.571 evra. Kako stoji Srbija?
Takozvani minimalac treba zaposlenima da obezbedi minimum za život. To, međutim, ne znači svuda isto. Kako ljudi na minimalnoj zaradi u Srbiji stoje u evropskom poređenju?
Minimalac zaposlenima treba da obezbedi minimum za život. Minimum ne znači svuda isto. Kako se minimalac u Srbiji poredi sa evropskim zemljama? (Foto: irenanna_sowinska, Envato)
Minimalna plata je osiguranje da svako ko radi može da zaradi barem najmanje koliko treba za život. Međutim, pojmovi “najmanje” i “život” se dramatično razlikuju od zemlje do zemlje. Shodno tome, ali i shodno opštem nivou cena po raznim zemljama, vrednost minimalca divlje varira. Prema podacima Eurostata, među evropskim zemaljama čije ekonomije prati i koje imaju propisani minimalac, najveću minimalnu platu, u bruto iznosu, ima Luksemburg – 2.571 evro mesečno. Najmanja jer, sa 359 evra, u Severnoj Makedoniji. Pošto je za tu zemlju podatak iz 2021. godine, titula poslednjeg po minimalcu zvanično ide Albaniji i njeih 385 evra.
Gde je Srbija? A gde su drugi?
U našoj zemlji, minimalac od ove godine je 47.754 dinara neto, odnosno, prema evidenciji Eurostata, 63.700 dinara bruto. To je 544 evra, što našu zemlju plasira na evropsko začelje, ali ipak ispred Albanije, Bugarske i Crne Gore (i Severne Makedonije, sa prošlogodišnjim neto minimalcem od 327 evra – iako tog podatka nema u evidenciji Eurostata). Među zemljama čiji minimalac kao svoju platu priželjkuju i natprosečno plaćeni radnici u Srbiji i regionu, primat uzimaju Luksemburg i Irska, sa 2.146 evra bruto, Holandija sa 2.070, i Nemačka sa 2.054 evra. Bliže nama, tu su osim slabijih Bugarske, Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije, još i Turska sa 613, Rumunija sa 663 i Mađarska sa 697 evra.
Cifra ipak ne objašnjava sve
Međutim, sam iznos plate ne slika celu sliku. Život je jednostavno jeftiniji u Srbiji nego u Holandiji, pa njihovih 2.070 evra prema naših 544 ipak ne reflektuju realan odnos kupovne moći tamošnjih i ovdašnjih najslabije plaćenih radnika. Drugačije rečeno, oni ipak nemaju četiri puta bolji životni standard, kako to možda deluje na prvi pogled. Da bolje sagledamo koliko stvarno vredi srpski minimalac u odnosu na druge, iznos u novcu treba prebaciti u takozvani PPS (purchasing power standard, odnosno standard kupovne moće), veštačku valutu koja uzima u obzir razlike u nivoima cena između zemalja.
PPS nam zapravo govori koliko bi naša plata vredela da su cene u svim zemljama bile iste, odnosno omogućava nam da poredimo standard među zemljama. Kad se podaci tako pogledaju, srpski minimalac sa 848 PPS-a vredi više nego što se na prvi pogled čini. Umesto da su iza naše države Crna Gora, Bugarska, Albanija i S. Makedonija, sada vidimo da i radnici u Letoniji, SAD (za koju Eurostat takođe ima podatke) i Estoniji koji su na minimalcu žive gore nego slični radnici u Srbiji. S druge strane, za minimalac u Crnoj Gori, iako je nominalno manji nego u Srbiji, tamo zapravo može više da se kupi.
Među zemljama u kojima minimalac najviše vredi, prednjače Nemačka sa 1.883 PPS-a, Luksemburg sa 1.877 i Holandija, na 1.777. Dakle, kada u tom kontekstu uporedimo Holandiju i Srbiju, vidimo da Holanđani na minimalcu nominalnmo imaju 3,8 puta više novca nego Srbi, ali da tim novcem u stvarnosti mogu da plate “tek” 2,1 puta više robe i usluga nego mi.
(Nova ekonomija)