EPS „ozelenjava“ – 5,4 milijarde evra za obnovljive izvore
Elektroprivreda Srbije već deo energije dobija iz obnovljivih izvora, pre svega iz vode. Kako EPS planira da nastavi sopstveno „ozelenjavanje“?
Šta EPS planira i koliko namerava da potroši da poveća udeo zelene energije u proizvodnji struje? Foto: wirestock, Envato
Srbija u proseku oko 70 odsto svoje struje proizvodi iz uglja, ali ostatak skoro u potpunosti dolazi iz obnovljivih izvora, prevashodno vode. EPS najavljuje da u narednih sedam godina planira da uloži 5,4 milijarde evra u razvoj obnovljivih izvora. To je nekih 770 miliona evra godišnje, ali gde će sve otići taj novac? Kako je za portal OIE izjavio v.d. generalnog direktora EPS-a Dušan Živković, 3,5 milijardi biće potrošeno za elektrane na vetar i sunce.
Preostalih 1,9 milijardi ide u hidroelektrane. Sve zajedno, EPS će do 2030. više od polovine novca za ulaganje odvojiti za projekte iz domena obnovljivih izvora energije.
Šta će EPS graditi tim milijardama?
“Za sada su u završnoj fazi izgradnja vetroparka Kostolac snage 66 megavata i solarna elektrana Petka snage 10 megavata”, kaže Živković. EPS će obnoviti i niz već postojećih hidroelektrana, poput reverzibilne HE Bajina Bašta, zatim Vlasinskih hidroelektrana, Bistrice i Potpeća, a dogradiće se i četvrti agregat na Đerdapu 2. I naravno, Bistrica. Ova reverzibilna hidroelektrana u planovima verovatno je najznačajnija stvar za Srbiju kad su u pitanju obnovljivi izvori. Ona će, naime, omogućiti takozvano balansiranje opterećenja elektromreže.
Šta je to, pitate se? Ukratko, to je način da se količina struje koja protiče kroz elektroenergetski sistem stalno drži na stabilnom nivou koji odgovara potrošnji u bilo kom trenutku. To je bitno da se ceo sistem ne bi raspao, ali posebno je važna stvar kod obnovljivih izvora, jer se nikad ne zna da koliko će biti sunčanih, odnosno vetrovitih dana. Reverzibilne hidroelektrane poput buduće Bistrice pumpa vraćaju vodu u akumulaciju koristeći zelenu struju vetra i sunca – onda kad se više struje proizvodi nego što se troši. Time voda ponovo postaje dostupna za put kroz turbine kada potrošnja premaši proizvodnju.
Šta je sve već zeleno?
Iako je mnogima prva pomisao na obnovljive izvore solarni panel ili vetroturbina, ustvari najveći deo čiste energije, posebno u Srbiji, dolazi od hidroelektrana. Prošle godine više od trećine sve proizvdene struje, zbog dosta vode, došlo je baš iz ovih elektrana. Srbija ima istoriju upotrebe hidroenergije dužu od veka.
Prve hidroelektrane su bile Pod gradom i Vučje, koje i danas rade u okviru EPS-a. Hidroelektrana „Pod gradom“ na Đetinji, u Užicu puštena je u rad 1900. godine i bila je prva elektrana u Srbiji koja je radila po Teslinim principima polifaznih struja. EPS danas ima 16 hidroelektrana i jednu reverzibilnu hidroelektranu, zatim 16 malih hidroelektrana i jednu solarnu elektranu.
(Nova ekonomija)