Sramota mora promeniti stranu

Kada je Kristin Blejzi Ford 2018. godine optužila Breta Kavanoa, republikanskog kandidata za Vrhovni sud SAD-a za seksualno nasilje, Donald Tramp, ondašnji američki predsednik izjavio je da su ovo mračna vremena za mlade muškarce. Spomenuvši svoje sinove, Tramp je tada rekao kako je uplašen za njihovu bezbednost i činjenicu da ih bilo ko (bilo koja žena prim.prev.) može optužiti da su se loše ponašali prema ženama tokom života.

Svega dve godine ranije, a tokom predsedničke kampanje, u javnost su isplivavale nove optužbe za seksualno nasilje protiv samog Trampa – između ostalog i jedanaest godina star audio snimak na kom se hvali kako slavna i moćna ličnost poput njega može da uradi bilo šta ženama, uključujući i hvatanje za intimne delove tela.

Čiji je strah, čiji je stid

Ovo nije priča o Donaldu Trampu, ponovnom republikanskom kandidatu na ovogodišnjim američkim izborima, niti zašto je on lošiji izbor u odnosu na demokratsku kandidatkinju Kamalu Haris. Intimno navijam za propast američke imperijalne politike i ne vidim suštinske razlike u političkim agendama ovih navodno dijametralno suprotnih stranaka. Započela sam tekst podsećanjem na jednu naizgled beznačajnu izjavu čoveka koji je izjavljivao i mnogo gore stvari – zato što mislim da sumira fundamentalno nerazumevanje življene stvarnosti žena.

Poslednjih mesec dana ne mislim o predsedničkim izborima u SAD, već o malom francuskom selu u Provansi i meštanki ovog sela, Žizel Peliko, koju je muž deceniju drogirao i pozivao muškarce da je siluju dok je ona bila bez svesti. Dominik Peliko, 71-ogodišnji muškarac, od 2011. do 2020. godine je ubacivao anksiolitike i lekove za spavanje u hranu i piće koju su supružnici zajedno jeli, a potom pozivao strance putem različitih online platformi da je siluju. Više od pedeset muškaraca, starosti između 26 i 74 godine, pristalo je da budu deo ovog zločina. Među njima su medicinski radnici, lokalni političari, vojnici, poljoprivrednici, novinari, naizgled obični i različiti ljudi u radijusu od 60-ak kilometara, ali sa jednom važnim poveznicom – svi su bili na online platformama koje su deo globalne seks industrije i spremni da dođu u dom nepoznatih ljudi kako bi silovali ženu bez svesti. Ili, jednostavno, svi su bili spremni da siluju ženu.

Za nepočinstva desetine muškaraca saznalo se slučajno, kada je Dominik Peliko uhapšen 2020. godine jer je snimao ispod suknji žena u supermarketu. Istražujući dokaze, policija je naišla i na sumnjive fotografije njegove supruge bez svesti. Ostalo je istorija, sada poznata jer je 72-ogodišnja Žizel Peliko odbila pravo na anonimnost tokom suđenja. ,,Sram mora promeniti stranu”, rekla je. Za javno suđenje se opredelila u čast svih žena koje su preživele seksualno nasilje. 

Više od pedeset optuženih muškaraca istupili su sa različitim odbranama – neki su izjavili kako su mislili da je reč o seks igri para, neki da nisu znali o čemu se radi, neki da se nisu ni pitali. Jedan je odbio da učestvuje u tome prepoznavši da nešto nije u redu, ali nije uradio ništa više od toga; drugim rečima, nije prijavio potencijalno nasilje. Drugi se nisu ni pitali, smatravši da je pristanak muškarca dovoljan.

Više od pedeset silovatelja u radijusu od 60 kilometara.

Opasna vremena za muškarce.

Pakao, to su drugi ljudi

I silovatelji su drugi ljudi, negde daleko, u Provansi ili na američkom moralno odumirućem tlu. Ili su barem lako prepoznatljivi – to su čudovišta koja vrebaju u mračnim ulicama u zlo doba. Ako je silovatelje lako prepoznati, onda znamo i šta da uradimo kako bismo se zaštitile, zar ne? Ne nosi kratku suknju ili majicu, pazi kako sediš, ne privlači pažnju na sebe, nemoj biti sama napolju u nedoba, pazi na piće u izlasku, pažljivo biraj momke. Dom je najsigurnije mesto za žene. Starije žene ne mogu biti mete seksualnog nasilja. Ako se žene dovoljno čuvaju, silovanje se ne može desiti. Muški članovi porodice su tu da štite svoje supruge, ćerke, majke.

Slučaj Žizel Peliko je važan jer iznova demisitifikuje vekovima stare i pogrešne predstave o seksualnom nasilju. Silovatelji su, kako smo videli, obični muškarci, nečiji muževi, braća, sinovi, komšije, prijatelji, ugledni članovi zajednice. Mitovi o tome da silovanje nije moguće, da postoji konstantna epidemija lažnih prijava, da su i silovatelji i žrtve nekakvi idealni konstrukti stari su nekoliko vekova.

Još u prvoj polovini XIX veka, u medicinskim i krivičnopravnim udžbenicima silovanje je bilo predstavljeno kao ,,nemoguća misija”. Džon Lison, poznati britanski hirurg, smatrao je da je silovanje žene nemoguće zbog otpora koji je nužan ukoliko se nasilje zaista desilo. Devetnaestovekovni udžbenici sudske medicine takođe su postavljali pitanje može li žena zaista biti napastvovana ukoliko se istinski branila – spoiler alert ne može. Udžbenici forenzičke medicine s početka XX veka su silovanje predstavljali kao nesumnjivo redak zločin.

Gde su devojčice i žene bezbedne

Seksualno nasilje je sistem u kom različite predstave imaju svoju ulogu u pravdanju i održavanju tog sistema. Seksualno nasilje ima svoju istoriju – sve ovo sam saznala radeći istraživanje za svoj doktorat; ubeđenja da se silovanje dešava jako retko, da je silovatelje lako prepoznati, da žene lažu i optužuju muškarce za nasilje kako bi dobile nešto zauzvrat ili im se prosto osvetile jer su odbijene, ostavljene… ništa od toga nije nastalo slučajno ili skoro.

Dominik Peliko ima 71 godinu, brak dug 50 godina, ćerku i dva sina sa ženom koju je deceniju drogirao, silovao i dovodio druge muškarce da je zlostavljaju. Uklapa li se zamisao ,,idealnog” nasilnika, u prvu sliku koja nam padne na pamet kada kažem ,,silovatelj”?

Uklapa li se u tu sliku kapetan Vojske Srbije koji je od 2019. do 2022. silovao svoju maloletnu ćerku? Zbog toga je najpre dobio doživotnu kaznu zatvora koju je potom Apelacioni sud u Nišu, zbog olakšavajućih okolnosti, preinačio u kaznu zatvora od 20 godina. Šta će biti olakšavajuće okolnosti za njegovu ćerku tokom odrastanja i suočavanja sa činjenicom da ni za nju dom i otac nisu bili najbezbednije mesto? Gde će ona biti za dvadeset godina?

Ili se u tu sliku uklapa muškarac iz Novog Sada koji je u prisustvu jedne maloletne ćerke seksualno zlostavljao drugu maloletnu ćerku, i za to takođe dobio dvadeset godina zatvora septembra ove godine? Devojčice će biti mlade žene kada njihov otac izađe iz zatvora. Hoće li život imati olakšavajuće okolnosti za njih, kao što je pravosudni sistem imao za njihovog oca?

Ili se tu uklapaju dečaci iz Toponice kod Požarevca koji su mesecima zlostavljali svoju drugaricu iz odeljenja, a kasnije pokušali i da je siluju na času fizičkog početkom ove godine? Škola je jasno stala na njihovu stranu, ostavljajući njih u školskim klupama i isključujući devojčicu iz procesa obrazovanja. Sud uzima u obzir olakšavajuće okolnosti. Šta u obzir uzima škola i za šta priprema i dečake i devojčice u budućnosti?

Ili se u tu sliku uklapaju političari, glumci, učitelji, profesori, crkveni velikodostojnici, muškarci koji su poslednjih godina bili optuživani za seksualno nasilje u Srbiji i za koje je javnost govorila je nemoguće da je reč o nasilnicima – jer žene lažu, jer traže pažnju, jer je silovanje toliko retko, jer ko zna šta je žena uradila da izazove nasilje, jer nema razloga da ugledni ljudi poput njih zlostavljaju žene?

Dok vlast u Republici Srbiji sprema izmene Krivičnog zakonika kojim želi da kriminalizuje svaki oblik protesta u zemlji beznađa, nema nikakvih naznaka da stvarnost postaje išta bolja za devojčice i žene. Solidarnost među nasilnicima je društvena činjenica, bez obzira na sve druge razlike – na svojoj strani imaju mitove u koji ogroman broj ljudi veruje uprkos činjenicama i sistem često materijalizuje ista ta verovanja kroz olakšavajuće okolnosti za zločine koje teško i imenovati naglas.

Ali slučaj Žizel Peliko pokazuje još nešto – solidarnost među nasilnicima je postojana, ali je hrabrost i spremnost žena da se bore jedna za drugu takođe jaka. Sramota pripada samo nasilnicima i sistemu koji podržava nasilnike; hrabrost pripada devojčicama i ženama koje, i tako ranjene, puštaju svoj glas protiv nasilja.

Autorka je sociološkinja, doktorantkinja na Odeljenju za sociologiju, istraživačica na Institutu društvenih nauka i članica neformalnog feminističkog kolektiva Ženska solidarnost

Pročitajte i: