Spor koji traje skoro pola veka: Britiš Ervejz traži da mu Srbija plati odštetu za pad aviona iz 1976. za koji je kriva Kontrola leta u Zagrebu

Ovim je delimično stavljena tačka na spor Republike Srbije, kao pravne naslednice Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, i kompanije Britiš Ervejz. Spor koji formalno traje još od 1979. godine povlačio se po jugoslovenskim, a potom srpskim sudovima sve do pre nekoliko godina, kada je na kraju engleska kompanija odlučila da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava.

Srpski sudovi su u nekoliko navrata presuđivali u korist britanske kompanije, ali su za odštetu navodili cifru od oko 300.000 evra, smatrajući da Republika Srbija kao jedna od šest bivših republika tužene SFRJ nije dužna da isplati punu štetu. Britiš Ervejz je međutim tražio pun iznos (nije javno poznato u kojoj vrednosti), navodeći da je Srbija zvanični sukcesor (pravni naslednik) Jugoslavije i da je time preuzela sva prava i obaveze bivše države.

Šta se dogodilo 10. septembra 1976. godine?

Kontrola leta u Zagrebu imala je više posla nego obično, a zbog greške jednog od kontrolora došlo je do sudara aviona Britiš Ervejza, koji je leteo iz Londona ka Istanbulu, i letelice kompanije Ineks Adria koja je poletela iz Splita ka Kelnu. Svih 176 putinika i članova posade iz oba aviona su poginuli.

Vlasti SFRJ sprovele su temeljnu istragu pošto je u pitanju bio međunarodni incident, a javnost veoma uznemirena navodima medija da je moguće da je sudar izazvala nepažnja kontrole leta. U javnost je čak dospeo i transkript razgovora kontrole leta i pilota jugoslovenskog aviona koji je pokazao da ga je kontrolor prekasno obavestio da sa leve strane ima drugi avion:

Kontrola leta: Koji je vaš sadašnji nivo leta?

JP550: 327.

Kontrola leta: …. E, zadržite se sada na toj visini i javite prolazak Zagreba.

JP550: Kojoj visini?

Kontrola leta: Na kojoj ste sada u penjanju, jer… E, imate avion pred vama, na ISN 335 sa leva na desno.

JP550: Ok. Ostajemo tačno 330.

To su bile poslednje reči pilota kompanije Ineks Adrie posle kojih su obe letelice nestale s radara.

Šira slika

Jugoslavija se tada, u vreme Hladnog rata, nalazila na političkoj granici Istoka i Zapada. Preleti iznad teritorije SFRJ bili su učestali, jer mnoge zapadne avio kompanije nisu mogle da lete iznad teritorija zemalja Istočne Evrope, koje su bile pod uticajem tadašnjeg Sovjetskog saveza.

Istraga koja je trajala godinu dana pokazala je da je Kontrola leta u Zagrebu tog dana imala manjak osoblja, koje je mahom bilo preopterećeno poslom. Kontrolor leta Gradimir Tasić, koji je bio zadužen za praćenje aviona Ineks Adrie, proglašen je krivim za nemar i osuđen na zatvorsku kaznu od sedam godina. Kazna je u drugostepenom postupku preinačena na tri godine, na šta su uticali i oštri protesti i pretnja štrajkom njegovih kolega.

Istraga je pokazala da je Tasić u danu sudara treći dan zaredom odrađivao smenu od 12 sati što je bilo mimo svih protokola i međunarodnih propisa koji ne dozvoljavaju kontrolorima leta tako dugački rad bez adekvatnog odmora. Sud je međutim bio neumoljiv i ipak ga je proglasio krivim, dok ni protiv koga od nadležnih koji su mu dodelili takve smene nije vođen postupak.

Šta dalje?

Britiš Ervejz i dalje ima pravo na odštetu, samo je pitanje koliku će sumu naplatiti od Srbije i da li će sada ući u pojedinačne sporove sa svim ostalim bivšim republikama SFRJ, tražeći deo po deo naknade štete.

Zasebni parnični postupak vodile su i porodice poginulih u avionu Britiš Ervejza i njima je Jugoslavija isplatila odštetu čiji iznos nije zvanično naveden. Porodice žrtava jugoslovenskog aviona Ineks Adrie nisu podnele tužbu.

V. Ž. / Kompas

Pročitajte i: