Španija ukida zlatne vize (ne samo) zbog stambene krize
Program zlatne vize otvorio je vrata finansijskim manipulacijama i destabilizovao lokalna tržišta nekretnina.
Madrid, Španija (Foto: Pexels)
Popularnost zlatnih viza naglo raste nakon Bregzita (izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz EU), a procenjuje se i da će sve više Amerikanaca kupovati takozvane zlatne pasoše.
Sa druge strane, evropske zemlje sve češće ukidaju zlatnu vizu. Portugal je to učinio u oktobru, a sada je na redu i Španija.
U Španiji je 94 odsto zlatnih viza izdato uz kupovinu nekretnine. Došljaci uglavnom biraju Madrid, Barselonu, Malagu i druga popularna mesta.
Ljudi koji već žive u tim gradovima, rade i plaćaju porez, gotovo da ne mogu da nađu pristojan smeštaj, saopštio je premijer Španije Pedro Sančez.
Šta su zlatne vize i koliko koštaju?
Praktično, zlatna viza bogatim strancima nudi mogućnost da „kupe“ pravo boravka.
Program zlatnih viza je od 2013. omogućio građanima koji nisu iz EU da ulaganjem najmanje 500.000 evra u stan ili kuću na tri godine dobiju specijalnu dozvolu da žive i rade u zemlji.
Program je važio i uz finansijske investicije od najmanje milion evra u privredu ili dva miliona u državne obveznice.
Slične programe pokrenule su i druge članice EU. Isto svuda su se našle na meti kritika onih koji tome pripisuju poskupljenje nekretnina, piše Rojters.
Jedna od zemalja u EU koja i dalje izdaje zlatne vize je Malta: Uz minimalno ulaganje 690.000 evra odobrava državljanstvo na 12 do 36 meseci.
U brojkama
Španija je izdala više od 5.000 zlatnih viza od 2013. Od toga, oko 2.000 su dobili kineski državljani.
Slede Rusi koji su uložili više od 3,4 milijarde evra, prema izveštaju Transparensi internešenela iz 2023. Organizacija je, pritom, postavila pitanje jesu li vlasti svuda proverile poreklo novca.
EU je protiv zlatnih viza i pasoša
Evropski parlament je 2022. Evropskoj komisiji predložio da ukine zlatne pasoše.
Iako vize nude stalno prebivalište pre nego državljanstvo, plan je bio da se stane na put toj unosnoj, ali potencijalno sumnjivoj industriji.
Iste godine, Evropska komisija je poručila Albaniji da se uzdrži od prakse davanja zlatnih pasoša, zbog rizika pranja novca, izbegavanja poreza, finansiranja terorizma ili korupcije.
U jeku ukrajinskog rata se javila se dodatna briga: Brisel je pozvao da se proveri ima li neko od ljudi pod sankcijama zlatne pasoše i vize.