Slučaj Aide Ćorović inicirao pokretanje fonda za pomoć aktivistima
KROKODIL i Feministička antifašistička mreža (FEM) organizovali su akciju prikupljanja sredstava za Ćorović među građanima Srbije, regiona, Evrope i sveta. Za manje od 24 sata, prikupljeno je 340.267 dinara
Aida Ćorović (Foto: FoNet / Zoran Mrđa)
Mirovna akivistkinja Aida Ćorović u petak u 10 sati ide, kaže, do KPZ Padinska skela da se javi na odsluženje zatvorske kazne i pokaže uplatnicu. Da li će je zadržati – ne zna, ali ne boji se.
Zbog čega je kažnjena
U novembru 2021. Aida je jajima gađala mural osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, koji je nelegalno izveden na fasadi stambene zgrade u Njegoševoj ulici u Beogradu. Uradila je to iz simboličnih razloga na Međunarodni dan protiv fašizma.
Zbog tog poteza je u oktobru prošle godine osuđena na globu od 100.000 dinara zbog remećenja javnog reda i mira. Odbila je da plati jer se ne oseća krivom, a kazna je onda preinačena u sto dana zatvora, baš u Skeli.
Solidarnost
Pre tri dana, Udruženje KROKODIL i Feministička antifašistička mreža (FEM) organizovali su akciju prikupljanja sredstava za Ćorović među građanima Srbije, regiona, Evrope i sveta. Za manje od 24 sata, prikupljeno je 340.267 dinara. Građani su nastavili da doniraju, tako da je u ovom trenutku na tom računu više od 600.000 dinara.
Dobra vest
Sav višak prikupljenog novca biće iskorišćen za osnivanje SLAPP BACK fonda za pomoć aktivistima protiv kojih su pokrenute SLAPP tužbe. Taj fond pokreće Udruženje KROKODIL.
Oni podsećaju da je pokrenuto preko dvadeset prekršajnih prijava ka čak osmoro aktivista i aktivistkinja koji su na različite načine uklanjali grafite i na taj način pokazali protivljenje zloupotrebi javnog prostora za slanje poruka netrpeljivosti, pa čak i otvorene mržnje.
O muralu
Mural na kojem Mladić salutira prolaznicima osvanuo je krajem jula 2021. godine. Mesec dana ranije on je u Hagu osuđen na doživotni zatvor zbog ratnih zločina i genocida u Srebrenici. Svi pokušaji građana i aktivista da ga uklone završavali su neuspehom, jer bi ga nepoznati autori, za koje se sumnja da su deo desničarskih i navijačkih grupa, kroz svega nekoliko sati vraćali u prvobitno stanje.
Srbija i njeni zvaničnici, uprkos presudama međunarodih sudova, negiraju da se u Srebrenici 1995. godine dogodio genocid. (Kompas)