Slikar Remed za Kompas: Ponovo bih se vratio u Novi Sad

Remedov mural “Jedina istina” u Gimnazijskoj ulici u Novom Sadu prekrečen je bez obrazloženja u martu 2017. Građani su tražili odgovore pa je pokrenuta stranica sa pitanjem ko je prekrečio Remeda, organizovani su protesti, a na sveže ofarbanoj fasadi osvanuli su kurali (specifična srpska forma umetnosti slikanja na zidu). Odgovor na to ko je naložio uništavanje murala nema ni skoro deceniju kasnije.

U razgovoru za Kompas, Gijom Albi “Remed” je pokušao da dobije odgovore na svoja pitanja. Zanimalo ga je šta se zapravo dešava u Novom Sadu, da li je studentski pokret autentičan i da li može da se sačuva od učešća opozicionih igrača. Intervju smo snimili dok je on bio u Španiji, pa se kroz kontekst međunarodne scene osvrnuo na trenutno stanje u svetu. Skepticizam je svakako prisutan u njegovom govoru. A kako i ne bi kada je svet zahvatila vatra.

Ko je prekrečio Remeda?

Gijom Albi je srpskoj javnosti poznat po muralu “Jedina istina” koji je prekrečen u martu 2017.godine, a na sveže ofarbanom belom zidu zgrade u Novom Sadu danima nakon tog incidenta su se nalazili iscrtani penisi. Ovi “kurali” kako su kolokvijalno nazvani bili su znak protesta, jasno izražavanje nezadovoljstva i jedan prst u oko onima kojima je smetala umetnost. Nakon što je prekrečen, Remedov mural se našao na majicama i plakatima, a u septembru iste godine francuski umetnik je ponovo pozvan da oslika zid na zgradi Kulturnog centra Lab, nedaleko od Dečije bolnice.

Na pitanje da li bi ponovo došao u Novi Sad ukoliko okolnosti dozvole tako nešto odgovara sa: naravno. “Naravno da bih bio srećan da se vratim i slikam jer moja veza sa Novim Sadom je veoma posebna.”

“Jedina istina” nastala je 2009. godine kada je Remed oslikao dvoglavu pticu koja kontroliše pokorene ljude ispod sebe. “U to vreme slikao sam mnogo dvoglavih ptica, ali nisam mnogo razmišljao o simbolizmu”, navodi Remed. 

Uznemirena moć i ulična umetnost

“Već prvi znak da nešto nije u redu bila je količina papira dozvole koje je trebalo da se obezbedi kako bih uopšte uradio mural”, objašnjava on. “Nacrtao sam skicu i sećam se da sam morao da pošaljem skicu svom prijatelju koji me je pozvao u Novi Sad kako bi je on pokazao gradskim vlastima i kako bi mi dobili dozvolu.”

Gijom Albi kaže da je ideja za mural došla iz intimnog, a da zapravo politička poruka nije planirana. “Možda je moja podsvest znala da mnoge zemlje, uključujući Španiju, koriste dvoglavu pticu kao simbol moći, ali je ta poruka postala politička van moje namere. Ja sam tu postavku koristio ne kao referencu na moć, već kao reprezentaciju dualiteta ljudskog uma.”

“Praktično šta sam radio jeste igra proporcija sa velikim likovima u odnosu na male likove”, kaže francuski umetnik Gijom Albi Remed. Svoj prvi dolazak u Novi Sad opisuje nastankom ideje za mural. “Kada sam stigao sa grubom skicom nacrtanom olovkom i bez boja, poigravao sam se sa predstavljanjem jednog lika sa drugom, manjom verzijom sebe. To je bila i skica koju su prihvatile gradske vlasti”.

“Ovolika količina papira je bila potrebna”, pokazao je Remed u kameru debljinu razdvojenim prstima. “Znam da su mi skrenuli pažnju da moram da imam pri sebi sve te papire je će vladini agenti dolaziti da provere dozvolu za mural. Bio sam veoma iznenađen količinom papira. Tako da pretpostavljam da su oni koji su me pozvali imali mnogo posla sa administracijom.”

Na muralu našla se otvorena knjiga za koju kaže da može biti religijska, knjiga zakona ili istine, zatim dvoglavo biće koje manipuliše manjim ljudskim bićem, kao i predsednički pojas nalik na traku preko ramena mis sveta. “Ali ideja je bila kritika bilo kakvog samoproklamovanog vlasnika istine. Bilo koje vlasti, srpske vlasti, francuske, bilo kojih vesnika moći. Opasnost je u grupi ljudi koja pokušava da nametne jedan pogled na to šta je realnost”, objašnjava za Kompas ovaj francuski slikar.

“Ovo je relevantno i dan danas. Kao što se sada uvodi termin fejk njuz. Kao da kažu: -slušajte nas, ostali vam ne govore istinu”, kaže Remed.

On ističe da su po završetku murala počele da pristižu optužbe da je na delu satanizam. Među onima kojima nije odgovarala reprezentacija likova bila je i Srpska pravoslavna crkva. “Ja razumem da je uznemirilo moć kada sam naslikao mural”, navodi Remed.

Obrazovni program

“Programirani smo da mislimo i delamo na određeni način, a ja svojom umetnošću pozivam pojedince da sklone veo oko očiju”, kaže Remed.

“Kada je prekrečen mural u Noom Sadu zvali su me ljudi za dozvolu da štampaju majice sa tom slikom. Rekao sam im da urade besplatno, a da ako će da prodaju – da to bude za jako nisku cenu. A znam lika koji je crtao penis na zid gde je nekada bio mural. Oni su i to prekrečili, pa su ljudi ponovo crtali, pa su opet krečili i tako tri puta. Teško je. Vidite snagu zajedništva u sekundi, ali ukoliko pokušaju da produže taj trenutak stvaraju se nova pravila i drugi sistemi”, govori Remed o osetljivom periodu nakon uništavanja njegovog dela.

U njegovom glasu moguće je čuti sumnju.

To ni ne zvuči kao nedostatak uverenosti da će promena moći da se desi, već samo kao neka neverica u to koliko patnje je trenutno u svetu. Jedan umetnik u svemu tome pokušava da pronađe lepotu.

“Oni rade ono šta hoće, znate”, govori Remed. “Promena će se desiti, ali će proći mnogo vremena.”

“Svi spominju slobodu, ali sloboda je samo u fizičkom svetu. Sa druge strane, previše je informacija, toliko informcija da gubimo sećanje“, govori Remed. U pokušaju da istakne siromaštvo duha savremenog sveta, dolazi do toga da ukaže na paradoks i licemerje koje oživljavaju ljudi u nameri da zaštite fizičko.

“Vole Boga, ali plaše se svog komšije“, kaže ovaj francuski umetnik.

„I postalo je toliko lako ubediti ljude da prihvate da se ubijaju drugi. Među onima koji su prihvatili to kao neophodnost su i veoma pametni i dobri ljudi, ali nekako ne vide šta sve prolazi pod izgovorom demokratije i čovečanstva, navodi on. „Teško je … Sa svim sranjem od obrazovanja koje imamo i sa zabavom koja je stalna stvara se veća i veća konzfuzija”, kaže Remed i dodaje: “Lakše je vladati jer tako zbunjeni težimo uređenju, pa predsednici zemalja imaju moć da rade šta god hoće.”

“Ljudi koji su na pozicijama moći su veoma pohlepni. I uče nas da budemo pohlepni i da zaboravimo da postoji duša i da nismo samo tela kojima je potrebna hrana i veliki automobili i dobra odeća i ostala sranja. Imam nadu da se sistem mora promeniti. Ali ne znam kako. Još uvek.

Nekad se nadam da AI može da pomogne, a nekada se jako plašim da će ga koristiti ljudi sa lošim namerama. Jer već ga koriste.”

Novi Zasad

Gijom opisuje svoj povratak u Novi Sad: “Znate, kada sam se vratio da uradim mural došao sam za jako male pare, spavao u kući prijatelja i bilo je veoma skromno.”

“Tada je sa jedne strane bila konzervativna, ekstremna desnica u iščekivanju kakvu ću kritiku ponovo uputiti,  a sa druge više pank, pobunjena zajednica koja je takođe čekala na takvu moju akciju. Na kraju nisam želeo da napravim čin. Naslikao sam nekoliko skica, ponovo koristeći dvoglavi lik, ali baš dan pre nego što sam počeo promenio sam mišljenje i rekao: ne, uradiću cvet”, govori Remed.

Cvet ili “Seme” koje je oslikao nekoliko meseci nakon krečenja njegovog murala bilo je, prema njegovim rečima, poigravanje sa poezijom i rečima u srpskom jeziku. To seme, novo seme, aludiralo je na sadnicu/zasad koju on seje u Novom Sadu.

Ta potreba da iz lošeg iskustva izađe nešto lepo nikla je iz same Remedove poetike. Okolni svet utiče na njegovo stvaralaštvo, ali on uvek teži ka stvaranju prozora u neki drugi svet i to se najbolje može videti u njegovom prijateljstvu sa italijanskim umetnikom Blu-om.

“Voleo sam ljude oduvek, ali sam bio pozicioniran u sebi. Pokušavao sam da izgradim svoju realnost. I video sam svašta i nisam želeo da se fokusiram na to što je loše. Ja sam bio taj koji je govorio o lepoti i nadi”, priča Remed.

“A Blu je sa druge strane jedostavno govorio: svet je loše mesto, manipulišu nama, ne želim da jedem meso, ne mogu da jedem samo travu, kako mogu da živim a da ne budem deo destrukcije i ubistva. 

A moj stav je bio – to se dešava, svi mi znamo da se to dešava, ali takođe postoji lepota. A sada je sve teže i teže predložiti lepotu kada smo okruženi konfuzijom i kada je neka lepota prinuđena da služi drugoj svrsi. Voleo bih da ima manje ljudi koji pate. A ne želim o tome da pričam u svojim delima. U svojim delima želim da pričam o prozorima, o nebu, razumete”, kaže Remed.

Vasilija Antonijević/Kompas

Pročitajte i: