Sledi li kazna za prosvetare: Oduzimanje plata mimo zakona

Šira slika: Šta je sa zakonom

Mario Reljanović, stručnjak za radno pravo, kaže za „Vreme” da, iako to zvuči logično, nije u skladu sa pravom. Naime, Zakon o radu ne poznaje mogućnost da nastavnici ne rade uopšte, već samo da drže skraćene časove.

• Drugim rečima, kako objašnjava Reljanović – Što se tiče nastavnika koji učestvuju u obustavi rada, ovde nema zaposlenih koji su u štrajku u smislu tog Zakona. Ako Ministarstvo tvrdi da na njih ne važi zaštita predviđena Zakonom o štrajku, onda im se zarada ne može obračunavati po tim odredbama.

• Zatim, sudska praksa se vezuje za zaposlene koji uopšte ne dolaze na posao, ali prosvetni radnici u blokadi idu u škole, iako ne drže nastavu.

• Konačno: uopšte ne postoji formula kako da se obračunaju zarade prosvetarima u blokadi zbog – pravne praznine.

Šira slika: zakon & direktori

Ministarstvo prosvete je u februaru tražilo od direktora škola da se za isplatu zarada za taj mesec obračunaju “efektivni časovi rada”, a za tačnost podataka odgovara direktor. Nisu, međutim, svi sledili taj zahtev. Neki, poput direktorke Dvanaeste beogradske gimnazije, su poslali resornom Ministarstvu obračun za isplatu februarskih zarada u punom iznosu, jer će nastavnici nadoknaditi propušteno; neki su sve uradili kako im je rečeno; neki su umanjili nastavnicima 15 do 20 odsto plate.

Međutim, tu se javlja već pomenuti problem koji sada postavljaju direktori niških škola: Dopisom ministarke nije predočen nijedan pravni osnov – zakon ili podzakonski akt – za postupanje koje se traži od direktora u vezi sa smanjenjem plate. Iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika najavljuju zato da će pokretati tužbe protiv svih škola koje oduzmu plate zaposlenima bez disciplinskog postupka. I konačno – ako zarade ne budu isplaćene, nastavnici neće morati da nadoknađuju časove, što znači – ode školska godina.

J.J./Vreme

Više o ovoj temi čitajte na: