Školama fale nastavnici, a otkazi se dele

Školska godina u Srbiji počela je regularno, ali uz svakodnevne proteste ispred škola u kojima su smenjeni direktori i nastavnicima nisu produženi ugovori. Protesti građana i roditelja odvijaju se ispred niške gimnazije „Stevan Sremac“, Druge kragujevačke gimnazije, i drugim školama.

Predsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević kaže za Kompas da je problem što su kolege kojima nisu obnovljeni ugovori saznali za to u poslednje dve nedelje avgusta.

„Dakle, nisu saznali da će ostati bez posla krajem juna, početkom jula kako bi tokom leta mogli da se snađu, nego su u poslednjem trenutku dobili tu informaciju kad školska godina već počinje i u većini škola su mesta zauzeta“, kaže Dimitrijević.

„Očekivali smo odmazdu, ali ne u u ovoj meri“

Ističe da su ona i njene kolege svakako očekivali neku vrstu odmazde zbog obustave nastave, ali – ne u ovoj meri:

„Što se tiče ljudi koji su izgubili posao, to je bio priličan šok. Mi smo shvatili da kao sindikati i kao kolege ne možemo ništa da uradimo jer direktor ima pravo da ne obnovi Ugovor o radu na određeno vreme kada taj ugovor istekne. Međutim, zanimljivo je da direktori nisu ugovore raskidali prošle ili pretprošle godine, kada su te iste kolege bile u školi, nego su naprasno posle obustave nastave postali nezadovoljni njihovim radom i vrlo je jasno da je to kazna za to što su kolege bile u obustavi nastave.“

Neki su se, kaže, već snašli, ali neki su odlučili da prosvetu napuste zauvek, jer – ne žele da im neko brani slobodu govora i da ih kažnjava: „To su uglavnom mladi ljudi i to je jako tužno, jer inače su zanimanja nastavnika mnogih profila deficitarna. Među njima su, na primer, i inžinjeri elektrotehnike, koji su odabrali da rade u školi, a ne u nekoj IT firmi.

Sa druge strane, neki profili poput istoričara, nastavnika likovnog i slično ne mogu tako lako da nađu posao i oni sada pokušavaju da nađu radno mesto u nekoj osnovnoj ili srednjoj školi.“

A koliko prosvetnih radnika fali?

Iako je u toku trend otpuštanja prosvetnih radnika, zvanični podaci Ministarstva prosvete govore o tome da je prosvetnih radnika zapravo jako malo i da u školama nedostaje više hiljada njih.

Na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije nalazi se odeljak koji se odnosi na slobodna radna mesta u školama širom Srbije. Tako se u tabeli koja je ažurirana 8. septembra navodi da u školama nedostaje ukupno 79.745 prosvetnih radnika u koje spadaju nastavnici predmetne nastave, pomoćni nastavnici, nastavnici praktične nastave, razredne nastave, defektolozi, nastavnici u kombinovanom odeljenju, piše Nova ekonomija.

Na sajtu se nalazi i lista tehnoloških viškova. Pa je tako 8. septembra 1.785 nastavnika u školama u Srbiji proglašeno kao tehnološki višak.

Kao dodatno objašnjenje šta tačno predstavljaju liste, navodi se da liste služe kako bi direktori škola u kojima se otvori mesto, znali da postoje raspoloživi kadrovi, ali i pojedincima i sindikatima kako bi imali osnov da provere da li su njihova prava ispoštovana. Ove liste sastavljene su, kako se navodi, po posebnom kolektivnom ugovoru dogovorenom sa sindikatima kada potreba za radom nekog zaposlenog prestane u nekoj školi on ima prednost prilikom popunjavanja novootvorenih mesta u drugim školama.

I šta sad?

„Dobra stvar u celoj priči je što su nastavnici deficitarni, jer sada te kolege uspevaju da nađu posao u drugim školama“, kaže Dimitrijević. „Tako u Beogradu budu otpušteni iz jedne gimnazije, a budu primljeni u neku drugu, koja je onog ’svog blokadera’ otpustila i koji će sad da nađe mesto verovatno tamo gde je bez posla ostao neki drugi ’blokader’. Kao da su promućkali i promešali kolektive, kao da su hteli da nas razdvoje, jer smo mi izgradili jedinstvo dok smo bili u obustavi nastave. Tokom blokada smo u školama provodili mnogo više vremena nego inače. Bili smo sa učenicima sve vreme, spavali smo u školama da ne bi učenici ostajali sami. I sve je bilo uz saglasnot roditelja. I sada neki od tih ljudi su bez posla, neki pokušavaju da ga nađu, a neki su zauvek napustili prosvetu“, zaključuje Ana Dimitirijević.

Kompas

Pročitajte i: