Makedonci biraju parlament i predsednika: Šta je ulog?
Makedonci danas biraju parlament i, u drugom krugu glasanja predsednika. Ključni ulog je pristup Evropskoj uniji, doduše već godinama zariban.
Jedan listić za predsedničkog kandidata, jedan za poslanika u Sobranju. Koga će Makedonci izabrati da vodi zemlju - i kuda će da je vodi? (Foto:Fonet/AP)
Birališta su u Severnoj Makedoniji otvorena jutros u sedam, a zatvaraju se u 19 sati. Državna izborna komisija bi prve brojke trebalo da počne da objavljuje nedugo potom.
Pouzdanih istraživanja javnog mnjenja nije bilo, ali neočekivano snažan nastup kandidatkinje opozicione VMRO-DPMNE u prvom krugu predsedničkih izbora nageveštava da su birači nezadovoljni vladajućim socijaldemokratima (SDSM), ocenjuje Rojters.
Dobija li Severna Makedonija prvi put ženu na mestu šefa države?
U prvom krugu, Gordana Siljanovski Davkova je sa 40 odsto glasova osvojila dvostruko više od aktuelnog predsednika iz SDMS, Steve Pendarovskog. Funkcija šefa države u Severnoj Makedoniji je, prema zakonu, ceremonijalna.
Važniji je, dakle, ishod istovremenih parlamentarnih izbora. Posmatrači ocenjuju da eventualna pobeda VMRO u trci za većinu u Sobranju može još da zakomplikuje posustali proces pristupa Severne Makedonije Evropskoj uniji.
Naime, VMRO se protivi sporazumima sa Grčkom i Bugarskom koji su uslov pristupa Skoplja EU.
Posle Grčke, Bugarska… VMRO protiv svega
Severna Makedonija je ušla u NATO 2020. Grčku prepreku kandidaturi za članstvo uklonila je sporazumom sa Grčkom o imenu 2017. (Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija preimenovana u Severna Makedonija).
Napredak joj od 2020. sapliće spor sa Bugarskom, koja isto zahteva ustavne promene koje se tiči definicija istorije, jezika i manjinskih prava.
Makedonski izbori su tradicionalno posebno napeti u većinski albanskim sredinama. Vodeća među partijama etničkih Albanaca prema pravilu postaje manjinski partner pobednika izbora.
Pravo glasa danas ima nešto više od 1,8 miliona birača grupisanih u šest izbornih jedinica.
Mnogo problema
Severnu Makedoniju od nezavisnosti muče etnička napetost, korupcija, ali i spoljni pritisci, poput grčkog i bugarskog. Zemlja je 2001. bila na rubu totalne pobune Albanaca nezadovoljnih svojijm pravima.
Sukob je okončan sporazumom uz posredstvo NATO o širokoj reformi i većim pravima za albansku manjinu.
BB/Kompas