Sankcije NIS-u: Šta je država do sada uradila, a šta kažu iz JANAF-a o snabdevanju naftom

Za samo 15 dana ističe rok za moguću isplatu ukoliko se pronađe kupac za rafineriju, ali do danas, nema novih informacija.

Vučić najavljivao sastanke kojih nema

Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čak i pre uvođenja sankcija NIS-u, najavljivao brojne sastanke sa zvaničnicima SAD-a, Rusije i Velike Britanije, do tih sastanaka nije došlo.

Naš sagovornik ipak smatra da postoje i veće pretnje od pridruživanja JANAF-a sankcijama, kao što je pristupanje banaka sankcijama.

Iz JANAF-a poručuju da su spremni i na jedan i na drugi ishod, ali da rade na tome da ugovor sa NIS-om bude izuzet sankcija.

JANAF manji problem od banaka

Vučić je pre uvođenja naveo da će posle izvesnog vremena uslediti „problemi ne samo za dobavljanje nafte, već i sa Rafinerijom, i sa Petrohemijom, i sa svim drugim našim gigantima, suštinskim opstankom ekonomije koju imamo danas, jer ne možete nabavljati rezervne delove“, navodi Tanjug.

Profesor FEFA Goran Radosavljević rekao je za Novu ekonomiju da je snabdevanje putem JANAF-a manji problem od sankcija kojima će potencijalno prisupiti banke sa kojima NIS sarađuje.

On je takođe objasnio da nakon uvođenja američkih sankcija, koje nisu pogodile samo Srbiju, u Bosni i Hercegovini je odmah došlo do reagovanja banaka, jer se tim sankcijama posebno preti finansijskim institucijama.

Samo blokiranje računa NIS-u takođe bi značilo da čak i iako JANAF ne pristupi sankcijama, NIS više neće imati način da isplati troškove Janafu.

„Alternativa, u slučaju da JANAF pristupi sankcijama je da NIS ne radi, te da se otvori mogućnost da druge naftne kompanije preuzmu tržište i dopreme derivate na tržište, ali je pitanje koliko brzo i skupo to mogu da urade i da li uopšte mogu da zadovolje celo tržište. Ukoliko nema sirove nafte rafinerija će prestati da radi, ali NIS takođe neće moći da uvozi derivate od drugih kompanija, posebno ako dođe do pristupa sankcijama finansijskih subjekata“, objašnjava Radosavljević.

On je naveo da je trošak kupovine NIS-a svakako u milijardama evra, ali da kupovina te kompanije ne bi de facto značila ukidanje sankcija.

Šta su iz JANAF-a rekli Novoj ekonomiji

Redakcija Nove ekonomije takođe je uputila pitanja hravtskoj kompaniji JANAF od koje smo dobili sledeći odgovor:

„U saradnji s Vladom Republike Hrvatske pokrenuli smo dijalog s američkom administracijom već u trenutku kad su se pojavile prve informacije o potencijalnom uvođenju sankcija NIS-u. Pregovori traju celo ovo vreme i tražimo rešenje koje bi omogućilo sprovođenje sklopljenog ugovora o transportu nafte.

U ovom trenutku smo koncentrisani na pregovore s OFAC-om, agencijom američkog Ministarstva finansija, zaduženom za sprovođenje sankcija.

OFAC ima ovlašćenja da dopusti izuzetke u sklopu pojedinih programa sankcija, te očekujemo da bi se za sprovođenje ugovora o transportu nafte koji imamo s NIS-om mogao očekivati takav izuzetak.

Naftna industrija Srbije izuzetno je važna za nas, ne samo kao dugogodišnji partner s kojim smo razvili izuzetno dobre odnose, nego i kao klijent od kojeg ostvarujemo značajan deo ukupnih prihoda iz temeljne delatnosti.

Nikome nije u interesu da Srbija ostane bez nafte, iz ekonomskih, ljudskih i niza drugih razloga te verujemo kako će doći do kompromisnog rešenja koje će dopustiti nastavak distribucije NIS-u.

U ovom trenutku smo optimistični i fokusirani na scenario u kom bi OFAC, kao telo zaduženo za sprovođenje sankcija, odobrio ispunjenje ugovornih obveza NIS-a prema JANAF-u.

Ipak, kao odgovorna kompanija razmotrili smo sve moguće scenarije, te smo spremni na bilo koji ishod. Sproveli smo stres test poslovanja i utvrdili kako JANAF može izdržati bilo koji ishod slučaja sa sankcijama NIS-u. Poslovanje JANAF-a ostaće stabilno u bilo kom scenariju.“

Nova ekonomija

Detaljnije o ovoj temi pročitajte na: